Руси алапаче?! Можда у иностранству, или усред славља, кад не осећају никакву опасност. Али у Русији се понашају другачије. Ако сте икад били у московском метроу могли сте да приметите да сте ви и ваши пријатељи туристи једини који гласно разговарају. Зашто је то тако?
„Речи су сребро, али ћутање је злато“, ова изрека је и данас веома популарна у Русији. Све што кажете мора бити поткрепљено чињеницама. И боље је говорити само када вам поставе питање. У руској култури речи су веома битне, зато ако желите да неко помисли да нисте пали с Марса, штедите речи.
Руси певају и старе романсе и познате совјетске песме, радио хитове деведесетих, или штагод. Није ни тако важно. Постоји песма за сваку прилику и обавезно је се сете и отпевају је. Руси певају на свадбама, рођенданима, у рату и у миру, када су заљубљени и чак када раде.
Морамо ипак приметити да се нове генерације некако стиде да певају. Али ипак певају, на пример хитове Били Ајлиш... (!)
Рецимо, чекате лифт у некој пословној згради. Од четири лифта само један не ради. Нисте једини који чека. Одједном се појављује човек који мало сачека са осталима па позива четврти лифт, за сваки случај. Слободно се можете кладити да је тај човек Рус!
Он се не боји да ће изгледати смешно. Да, он је приметио да нико не зове тај покварени лифт, али шта ако...? Шта ако случајно проради баш овог момента? Шта ако сви греше што га нису раније позвали?
Руси ће увек покушати оно што неће нико. Чак и ако је ствар опасна, Руси ће се усудити. И то је прави разлог њиховог успеха (изузев свих неуспеха).
Речи су веома важне у Русији, као што смо рекли, и вербални окршаји су се увек ценили. А када знате да шалом одговорите на шалу, то је знак ваше снаге.
Илуструјмо то једном јефтином фором из руског затвора. Један затвореник даје другоме чешаљ и каже му: „Одсвирај ми нешто на овој гитари“. Један достојан одговор би звучао овако: „Хоћу. Кад је наштимаш“.
У свакоме народу има критичара напретек, али вероватно постоје разлике. Шта осећа један Рус када критикује сународнике? Он се доживљава као какав поларни истраживач! Како то, питате? Он овако размишља: „Погледај како је све лоше, Богу иза ногу, хладно, потрошио сам све залихе хране, нико ти неће помоћи, али гурам даље као прави професионалац!“
И искреност, наравно, није чисто руска особина, али вероватно постоје неке финесе. Можда се ради о томе да Руси не знају да се претварају. И не желе. Кад је некоме лоше, онда он и показује да му је лоше. Не жели да крије шта му је на души.
Такође кад сте срећни, морате доказати да имате разлог за срећу. Јер без разлога се смеју само будале, као Руси кажу.
Руси не воле замршене проблеме. Можда је то прави разлог зашто су тако добри у одмотавању клупка, смишљању кодова или стварању бирократских лавирината? Руси једноставно морају знати разлог сваке појаве. Без разлога ни птица не лети, кажу они.
Бо Андерсон, први странац који је управљао руском фабриком аутомобила ВАЗ једном је рекао: „Волим Русе, јер оно што се у Европи ради недељу дана, Руси ће урадити за један дан. А када Русима даш целу седмицу, свеједно ће то урадити последњег дана.“
Бо је одлично схватио руски природу (и није издржао у Русији више од три године). Руси заиста чекају до последњег тренутка. Зашто? А шта ако откажу договорени посао, наруџбину? Зашто онда радити непотребан посао, питају се они.
Можда се Руси не журе да заврше посао, али сигурно маштају о томе. Сваки Рус би желео да учини нешто што није нико пре њега, да помери границе могућег.
Чак и они који проводе дане лежећи на каучу, питате? У сваком народу има таквих људи, али кауч Руси кажу: „Само тренутак. Имам ја велике планове. И јунак из народих песама Иља Муромец је 33 године лежао на пећи пре него је постао славан.“
Последње али не и најмање важно: пиј чај али непрестано. Многи верују да је то сама суштина Руса.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
