Руски чај: Зашто је чај омиљено руско пиће

Наталија Носова
Заборавите на вотку. Највећа земља на свету је права империја чаја!

„Сви Руси пију вотку, и ако ме позову у госте, сигурно ћу морати и ја“, размишља један обичан туриста, накљукан обичним стереотипима.

То је наравно претеривање. Не пију сви Руси вотку, многи је чак ни не подносе. Зато, вероватноћа да ће вам у гостима понудити баш вотку је минимална (сем ако се нисте договорили да се напијете као смукови).

Оно што ће вам обавезно понудити у руском дому је чај. Руси воле чај и увек га пију. Истраживање 2014. године показало је да чак 94% Руса пије чај.

Чувени руски писац Лав Толстој је говорио: „Морам да пијем чај да бих могао да радим. Чај буди могућности које дремају дубоко у мојој души.“

Нација чаја

За разлику од Наполеона и Хитлера, чај је успешно извршио инвазију на Русију и освојио земљу на многе векове. Као и у већину држава света, чај је дошао из Кине. Али када тачно? Историчари још нису нашли одговор на то питање. Научник из 19. века Дмитриј Прозоровски је написао да је руски изасланик у Кини 1654. споменуо чај као обичну ствар, додајући да је „чај једна од главних потреба сваког савременог човека“.

„До средине 19. века сви друштвени слојеви, од аристократије до највеће сиротиње, пили су чај“, писао је историчар Алексеј Волињец. Чак је и строги цар Николај I (1825 -1855) наредио да се револуционарима затвореним у тамницама послужи чај, јер „било би нехумано без чаја“.  

Свако је могао себи да приушти јефтин чај, али чај који су пиле аристократе и богати трговци био је наравно друге сорте и квалитета.

Укратко, испијање чаја је ујединило Русе свих сталежа. На питање „чај или кафа“ постављено 2016-те 78% Руса је одговорило „чај“.

Свакојаки љубитељи чаја 

Без разлике да ли се ради о руском светом човеку или зликовцу, генијалцу или медиокритету, шансе да он воли чај су огромне. Ево неколико примера.

Александар I (1801-1825) је учинио све да чај буде приступачан у ресторанима и дућанима. Сам је уживао у чају, а на двору се говорило да увек почиње дан уз шољицу зеленог чаја и тост.

Владимир Лењин, архитекта Октобарске револуције 1917. је такђе волео чај. Многи мемоари револуционара тог периода почињу од сцене како Лењин пије чај са саборцима. „Док је био у егзилу, па и касније, знао је да с времена на време попије пиво или вино, али их никад није заволео као чај“, читамо на веб-сајту sovsekretno.ru.

Стаљин, најконтроверзнији владар у руској историји, такође је обожавао чај. „За време састанака његови асистенти су му доносили шољицу чаја с лимуном... Стаљин би исцедио кришку лимуна у чај, додао мало коњака и сркао“, писао је маршал Александар Васиљевски.

Што баш с лимуном?

Није само Стаљин пио чај с лимуном, то воле и многи други Руси.

„Чај с лимуном се нигде не пије тако пуно као овде“, тврди Светлана Устјугова, сарадница Музеја руског десерта. „Тај се обичај појавио на поштанским станицама у 18-19 веку, када су путници мењали коње. Путеви су били лоши, а људи би од много љуљања осетили нешто као морску болест. У том случају помаже укус киселог у устима, па су им на станицама нудили топао чај с лимуном. Питали би: да ли желите чај с лимуном или с пешкиром? Они који су бирали пешкир попили би много чаја с листом малине и другим травама, а после 5-7 шољица би их пробио зној и пешкир је би0 крајње потребан. Многи су ипак бирали пешкир, јер лимун је био скуп."

Ипак, не можемо рећи да сви Руси пију чај с лимуном. Неки га воле као Енглези с млеком, неки без ичега. На крају крајева, за Русе једноставно не постоји неукусна шољица чаја.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“