Градитељ казина
Фотограф Александар Хитров је за локалне медије правио репортаже о разним производним погонима на руском Далеком истоку. Поред снимака индустријских објеката свидело му се да слика и портрете обичних људи.
Возач камиона „БелАЗ“
„Кад год видим упечатљиву личност трудим се да је фотографишем“, каже Александар. „Покушавам да сликам портрете људи који једноставно гледају у фотоапарат, без намештеног израза или позе. Тако њихова личност више долази до изражаја него када се позира“.
Електричар скита у селу Тигровиј
Међу најупечатљивијим ликовима је човек кога је фотограф срео у монашком скиту, у забаченом селу Тигровиј. У том селу није било струје, па је Александар отишао да направи репортажу о овом проблему како би привукао пажњу власти. Тако је настала прича о необичном електричару који је побегао из верске секте. „Он више личи на брадатог уличног певача, а ако би обукао кратки црни кожњак личио би на хеви-металца“, написао је Александар у репортажи. То је једини лик кога је било веома тешко наговорити да се фотографише.
Амвросије, настојатељ скита
А ово је настојатељ скита, јеромонах Амвросије, који је и позвао фотографа у Тигровиј. Он се у разговору жалио на то што је у Русији све мање монаха и многима је тешко да служе Богу. Због тога једино он ту живи непрекидно, а искушеници долазе и одлазе. Узгред, после Александрове репортаже село је добило струју.
Гњурац
Овог гњурца је Александар срео на малој „фарми“ морских чешљева (врста шкољке) и морских краставаца (врста водених бескичмењака). „Ишли смо да их снимимо како раде у морским баштама“.
Максим Каленик, новинар ТВ канала „Россия“ (Владивосток), портпарол компаније „Экспресс Приморье“
Максим Каленик има две професије. Он ради као новинар на приморском ТВ каналу и као портпарол приградске железничке компаније „Экспресс Приморье“. Организовао је спотинг возова за новинаре, и у једној таквој ситуацији се упознао са Александром.
Дрвосеча
Овог дрвосечу је Александар фотографисао сасвим случајно, док је био на одмору. Отишао је у Агзу, најсеверније насеље Приморског краја, да тамо дочека Нову годину. Није лако стићи на то место: 14 сати вожње аутобусом од Владивостока до Тернеја, а одатле још 3,5 сата хеликоптером.
Онога дана када је Александар планирао повратак није било хеликоптера и зато је одлучио да путује морем. У луци је видео да се на обалу истовара грађа са брода, а одатле је тим бродом требало да крене нова група дрвосеча. Александар се договорио са њима да повезу и њега, а да он заузврат њих фотографише. Плате тих сезонских радника су доста добре за Приморје, па се сматра да је њихов посао престижан, иако није нимало лак.
Музиља
Александар није могао да одговори на питање која је професија најтежа, од оних са којима се сусретао. „Све је на свој начин тешко. Дрвосеча седи у топлој кабини и његов посао физички вероватно и није толико тежак. Али није лако боравити дуго у недођији, далеко од породице, са другим дрвосечама, а забрањено је конзумирање алкохола и човек не може никако да се разоноди. То може бити веома незгодно у емотивном смислу. А музиљи [на фотографији] није тешко зато што је музиља, него зато што стално живи у забити где нема ничега осим крава“.
Лучки радник
У Владивостоку постоји одељење фирме „РосРАО“ које се бави похрањивањем нуклеарног отпада. Тамо је Александар снимио овог радника. „Лучки радници имају добру плату, али је тај посао ипак везан за радијацију. Према томе, однос према професији зависи од конкретне личности. И књиговођа може рећи да му је посао тежак“.
Трол
Александар каже да понекад ни његов посао није лак, али то су само они тренуци када мора дуго да чека у кабинету: „Ја сам човек који треба да буде на терену, а мене приморавају да седим у фирми“. Због тога је дао отказ у приморском информативном ресурсу и постао фриленсер. На доњој фотографији је Јарослав, коме је надимак Трол. Он већ скоро 20 година живи у складу са панкерским принципима и ради спорадично, а сав новац троши на музичке инструменте.
Ове и друге фотографије могу се видети до 17. маја 2020. године на изложби „Далеки Фокус. Фотографи Владивостока“ у Центру савремене уметности „Зора“ у Владивостоку.