10 најбољих совјетских видео-аутомата за игре које бисте радо испробали

Борис Кавашкин/Музеј совјетских аутомата за игру
У СССР-у је човек за 15 копејака могао отићи у биоскоп и од кусура купити крофну, али су током 1970-их и 1980-их и ђаци и одрасли радије трошили тај новац на аутомате за видео-игре. Упознајте омиљене игрице совјетских грађана, па ћете схватити зашто нико није жалио новац и време потрошено у играоници.

1. Поморска битка

Најпопуларнији видео-аутомат за игру у Совјетском Савезу био је налик на амерички Sea Devil. Правила су била једноставна: играч је имао 10 торпеда помоћу којих је требало да потопи што више бродова.

Овај аутомат са једноставном игрицом се међу првима појавио у СССР-у и брзо постао омиљен. Од 1974. године до почетка 1990-их производила га је Серпуховска радиотехничка фабрика, и то у неколико верзија. На једној од њих су чак и тренирале посаде подморница Ратне морнарице СССР-а. Аутомати су постављани директно у подморнице, на општу радост морнара.

Овде можете да играте Поморску битку (на руском језику).

2. Городки

„Городки“, за разлику од „Поморске битке“, немају еквивалент на Западу. Овај аутомат је направљен на основу познате руске игре. Играч мора да обори 15 виртуелних фигура помоћу палице. Фигуре су могле бити различите. Као и у правој игри, звале су се по предмету који је приказан: „Топ“, „Звезда“, „Бунар“, „Срп“ и „Авион“.

Задатак се компликовао тако што се за свако бацање добијало по пет секунди, а после тога се палица избацивала аутоматски, и најчешће погрешно. Ако играч обори све фигуре помоћу 20 палица, добија наградну игру. Ретко ко је могао то да постигне.

Овде можете да играте „Городки“ (на руском језику).

3. Хокеј

Сада се стони хокеј може купити у свакој дечијој продавници. У Совјетском Савезу је то био метални сто са масивним ручицама и „хокејашима“ испод високе стаклене куполе. Ако нико није играо на овом аутомату, он је сваких минут и по репродуковао „Песму тореадора“ из опере „Кармен“. На почетку игре је свирала позната совјетска песма Едуарда Хиља „Кукавица не игра хокеј“. То је песма из филма „Гол! Гол!“ који су совјетски грађани више пута гледали, па кад би је чули одмах би се распалили, хватали ручице и „разбијали“ противника.

4. Коњић Грбоњић

Овај аутомат је направљен на основу руских бајки, и зато је био посебно драг сваком љубитељу видео-игара. Појавио се у совјетским биоскопима и играоницама 1986. године.

Игра је на први поглед једноставна: помоћу тастера и џојстика Иванушка Блесавко треба што брже да прође на Коњићу Грбоњићу преко препрека до десног краја екрана, где га чека награда у виду жар-птице, ковчега са благом или принцезе.

То лепо звучи, али играч има на располагању само три покушаја. Камење, летећи пламенови и дракони су на сваком кораку, а џојстик стално измиче контроли. За сваку грешку играч губи један покушај, а после треће грешке се игра завршава.

Цела игра је трајала највише пет минута, чиме је задатак додатно био отежан.

Појединци су месецима играли док не дођу до краја, а они најзагриженији су трошили на њу десетине, па и стотине рубаља, тј. скоро целу плату.

Овде можете погледати игру (на руском језику).

5. Снежна краљица

Ова игра, заснована на бајци Ханса Кристијана Андерсена, добро је уздрмала психу многим совјетским грађанима.

Имала је четири дела. Најпре Герда скупља руже у цветној башти добре врачаре, затим бежи од стражара у принцезином дворцу, после тога бежи од разбојника и најзад девојчицу јуре фигуре од снега у замку Снежне краљице.

Поред тога, Герда наилази на препреке. За пролазак кроз све нивое играч је имао на располагању пет минута. Када истекне време игра се прекида.

Овде можете погледати игрицу (на руском језику).

6. Репа

Вероватно сте чули за аутомате са чекићем за мерење снаге. Маљем се из све снаге удари у гонг и онда се гледа ниво снаге коју покаже аутомат.

У СССР-у је смишљена још занимљивија варијанта. Уместо чекића је на аутомату „Репа“ била ручка коју је требало вући што јаче. Максимална вучна сила износи 200 килограма, али је било готово немогуће постићи тај резултат. Чешће се дешавало да играч падне на под одупирући се ногама о постоље.

Овде можете погледати игру (на руском језику).

7. Магистрала

Обична трка са препрекама је захваљујући совјетским инжењерима постала једна од најтежих игара тога доба. Није било никаквих тастера ни џојстика, само два волана, металне педале и екран подељен на две траке којима се крећу аутомобили двојице играча.

Игра има дневни и ноћни режим. На дневној светлости се препреке обилазе без проблема, али је у ноћном режиму то било скоро неизводљиво.

Овде можете да играте „Магистралу“ (на руском језику)

8. Коњске трке

У иностранству је био популаран видео-аутомат „Сафари“, у коме је ловац јахао кроз савану са циљем да одстрели што више животиња. У СССР-у је смишљена алтернативна варијанта, без убијања.

У „Коњским тркама“ је могло да учествује највише шест играча. Сваки је имао своју траку и свог коња. Морао је благовремено да притисне тастер како би коњ прескочио препреку.

Сваке секунде је било све више препрека, а успешни играчи су морали да предвиде када ће се појавити нова. Совјетски гејмери су се нервирали, страсти су биле узбуркане... Обична игрица је схватана као озбиљно такмичење.

9. Снајпериста

И „Снајпериста“ је деловао као једноставна игра. То је обична инфрацрвена стрељана са пушком на металном постољу. Аутомат је производила Чебоксарска фабрика од 1979. године.

Време за игру није било ограничено, али је играчу на располагању било само 20 пуцњева. Постоље је добро имитирало трзај, тако да пушка поскочи после сваког пуцња, па је већа била вероватноћа промашаја. Али совјетски ђаци су управо због тога и заволели ову игру, јер су бар неколико минута могли да се осећају као прави војници.

Овде можете погледати игру (на руском језику са енглеским титловима).

10. Мачак риболовац

Ова игра је такође била популарна током 1980-их. Добила је надимак „совјетски мортал комбат“. Додуше, ту није било ни трага од нинџи или монструма. У главној улози је био мачак који се против непријатеља борио за црве, а црви су му били потребни за пецање.

Није ту било никаквих сложених „комбоа“ или „фаталитија“. Мачак је могао да се креће само удесно и улево, да скаче и бије шапама. Па ипак, поједине битке су биле много забавне, нарочито са враном која је у случају пораза падала веома театрално.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“