Како наручити вотку на руски начин?

Хоћете ли тражити од бармена 50 грама вотке? Нећете, наравно, али управо тако се на руском најчешће наручују жестока алкохолна пића. Читајте даље, па ћете упознати жаргон који се користи за различите запремине алкохола.

Како је руска вотка добила мерну јединицу?

Штоф (боца од 1,23 л; стара мера за запремину течности и за стаклену флашу која је служила за алкохолна пића). Средина 18. века. Безбојно матирано стакло. Фабрика у Петербургу.

Вјатски уметнички музеј „В.М и А.М Васњецов“

У царској Русији јединице запремине су биле другачије од данашњих (и биле су јединствене за Русију). Буре је износило 491,96 литара, што је једнако запремини од 40 ведара, а ведро (12,299 литара) је било исто што и 10 „штофова“ (1,2299 литара). Штоф је био исто што и две флаше вотке (једна флаша 0,61495 литара), док је најмања јединица запремине била „шкалик“ (око 0,06 литара).

Совјетска власт је 1918. године у Русији увела метрички систем. Од тада се запремина изражава у литрима. Када је 1923. године совјетска држава почела да производи „званичну“ вотку под називом „Руска горка“, као амбалажа су коришћене флаше од 0,5 литара. Совјетске чаше су у оно време имале запремину од 250, 100 и 50 милилитара.

Стаљинов грам

Вадим Сидоров/Ridus.ru

Дакле, руска чашица је садржала 50 милилитара вотке, за разлику од стандардних европских и америчких чашица од 40 мл. А зашто се данас вотка и друга алкохолна пића у Русији обично мере у грамима, а не у милилитрима?

Војничка дневна доза вотке од 100 грама за старијег водника Радничко-сељачке Црвене армије.

Николај Хандогин

До краја 1930-их су често коришћени стари штофови и шкалики када се радило о вотки и другим алкохолним пићима. То се све променило током Зимског рата против Финске (1939-1940). Наиме, народни комесар за одбрану Климент Ворошилов се 1940. године обратио Јосифу Стаљину са молбом да се борцима и официрима Црвене Армије пропише по 100 грама вотке дневно. Нико не зна зашто је Ворошилов употребио реч „грама“ уместо „милилитара“, а он је употребио управо ту реч.

Ј. В. Стаљин и маршал Совјетског Савеза К. Ј. Ворошилов 1935.

Public domain

Молба је испуњена. Тенкисти су свакодневно добијали по 200 грама вотке, а пилоти по 100 грама коњака. Може се рећи да је од тада фраза „наркомових 100 грама“ ушла у сталну употребу и постала својеврсни „совјетски мем“ (нарком је скраћеница израза „народни комесар“; мисли се на народног комесара Ворошилова).

Како да наручите пиће?

рашек/forum.guns.ru

„Грами“ се у Русији користе још од 1940-их, кад год је реч о жестоким алкохолним пићима. Али само жестоким. Не би било исправно рећи „попио сам 200 грама вина“. Али када су у питању вотка, виски или коњак, то је сасвим уобичајено.

Кад наручујете једну чашицу, можете рећи само „педесет“ („пятьдесят“). На пример, пијанка обично почиње речима: „Давай по пятьдесят“ (дај нам по чашицу).

Getty Images

„Сто грамм“ је сто грама, и то је исто што и „дупла доза“. Са друге стране, поједини бармени у Русији сада користе европске стандарде, па ћете свеједно добити 40 милилитара уместо тражених „50 грама“, а дупла доза ће износити 80 милилитара.

Као што смо поменули у посебном чланку, флашица од 250 „грама“ се звала „чекушка“, а исту запремину је имала чаша коју је дизајнирала Вера Мухина. Али ова запремина се више не користи када се наручује пиће. Обично после „педесет“ и „сто“ (тј. после чашице и дупле дозе) одмах иде флаша.

„Две мајке. Рођена мајка и помајка“, фрагмент.

Уметнички музеј у Самари

Флаша се често зове „поллитра“ због њене запремине, а то је уједно и најчешће коришћени жаргонски израз за флашу вотке. А веће запремине? Поједина пића се сервирају у флашама од 0,7 л или у литарским, али те запремине немају своје устаљене изразе у руском „алкохолном“ жаргону.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!