„Немој неко празнике да ми дира“: Зашто Руси имају 11 дана одмора у јануару?

Валериј Шарифулин/TASS
После Нове године Руси имају још 8-11 дана државних празника да једу и пију, да се шетају или излежавају гледајући филмове и серије. И спремни су да убију ако им неко дирне у то право! Није важно што је после таквог периода веома тешко вратити се на посао.

Замислите ситуацију у којој руски министар предлаже да се укине десетодневни новогодишњи зимски одмор како би се повећала продуктивност рада у земљи. Истог тренутка би он постао најомраженији човек у земљи. Многи Руси, чак и они који смирено прихватају све законе и сва ограничења која уводи влада, побунили би се и изашли на улице да у масовним протестима и нередима бране своје право на одмор.

„Последњи министар“, руска ТВ серија.

То је заправо сценарио најновијег руског телевизијског шоу-програма „Нова година“ са специјалним називом „Последњи министар“. Тај сценарио је веома близак стварности, јер се сваке године покрећу иницијативе да се смањи број слободних дана током новогодишњих и божићних празника будући да страда руска економија. Засада ниједна таква иницијатива није уродила плодом. Чак је и председник Владимир Путин још у фебруару 2012. године (када је био премијер) предложио да се бар неки јануарски слободни дани пребаце у месец мај, али се то није догодило.

Дужи новогодишњи одмор је релативно млада традиција. Појавила се тек 2004. године, али су је Руси брзо прихватили као светињу у коју се не сме дирати. После целе године напорног рада, после претпразничног „лудила“ и припрема за празник, и после кулминације у „најлуђој ноћи“ људи једноставно заслужују да неко време проведу са породицом и да се одморе. Таквом логиком су се руководили руски законодавци, а грађани се у потпуности слажу са њима.

Како су Руси „избоксовали“ тај зимски одмор?

Нова година није посебно прослављана све до Стаљиновог доба. Пре револуције 1917. године Руси су празновали православни Божић, и то по Јулијанском календару, 25. децембра. Бољшевици су увели Грегоријански календар, по коме православни Божић пада 7. јануара, али је свеједно прослава верских празника била забрањена будући да се СССР позиционирао као атеистичка држава.

Међутим, било је очигледно да људима још увек требају некакви зимкски празници и обичаји. Стаљин је поново увео обичај кићења јелке, али не божићне него новогодишње. Тај празник је био више оријентисан на децу. Она су се облачила у карневалске костиме (погледајте овде неке најоткаченије) и добијала разне поклоне.

У почетку су власти дале мало одмора совјетском радном народу после крвавог и исцрпљујућег Другог светског рата, па су 1. јануар 1941. године прогласиле за државни празник. Али већ сутрадан, 2. јануара, сви су морали да се врате на посао. Само су деца могла да уживају у зимском распусту који је трајао недељу дана.

Тенкисти са заставом пред одлазак на фронт. Одбрана Москве, 31. децембар 1941.

Током Перестројке 1991. године православни Божић 7. јануара такође је постао државни празник. Затим је 1992. и 2. јануар додат у списак празничних дана, да би крајем 2004. грађани Русије добили целих пет дана одмора. Иницијативу је покренула група посланика Државне думе из различитих партија, уз образложење да се на тај начин родитељима омогућава да зимски распуст проведу са својом децом, што ће учврстити породичне везе.

Тих пет дана су обухватали и викенд или су били везани за њега, а 7. јануар (који је такође већ постао државни празник) био је сасвим близу... Поред тога, сматрало се да није поштено да државни празник падне у викенд, који је ионако слободан, па је уведена специјална процедура у којој се празник преноси на понедељак, а затим и на друге дане.

За време новогодишњих празника били су организовани „Породични балови на руском имању“ на древном имању Хрушчова-Селезњова.

Тако је пет дана одмора често прерастало у 8 или 10 дана. Узгред „идеалан“ спој слободних дана и викенда догодио се 2015. године, када је било целих 11 дана одмора.

И најзад, 2012. године (исте године када је Путин предложио да се скрате новогодишњи празници!) власти су одлучиле да се не ослањају на случај, па су званично увеле нерадне дане од 1. до 8. јануара, невезано за викенде или било шта друго. Ако после тога уследи викенд, као што се догодило 2020. године, онда нека и он буде слободан. Поред тога, 31. децембар 2020. године је такође проглашен за нерадан дан.

Какав значај ови празници имају за народ и земљу?

Прослава божићних празника на централном тргу у Владивостоку.

Према подацима Сверуског центра за проучавање јавног мњења (ВЦИОМ), почетком 2020. године 51% руских грађана се изјаснило да је иницијатива о вишедневном одмору добра идеја. У највећој мери су то одобравали млади људи од 18 до 24 године старости (75% њих је позитивно оценило дужи новогодишњи одмор), и од 25 до 34 године (66%).

Са друге стране, 33% испитаника није одобрило дужи одмор, док је приближно 3% у целини подржало идеју, али је предложило да ти нерадни дани буду у мају.

Почетком 2020. године експерти су израчунали да сваки дан празновања кошта Русију 120-150 милијарди рубаља (око 1,9-2,4 милијарде долара), а цео одмор укупно око билион рубаља (око 16,2 милијарде долара).

Дечак на тјубинг стази за санкање, ВДНХ, Москва.

Производња у фабрикама и погонима током зимских нерадних дана смањује се отприлике за 15-20%, док истовремено потражња у малопродаји расте за 30-50%. Продавнице, позоришта, биоскопи и кафе-барови настављају да раде, јер су људи спремни да троше новац на куповину и забаву.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“