Зашто је у Русији Нова година популарнија од Божића?

Као у Сједињеним Државама и Европи, и у Русији је пре 1917. године Божић био најважнији и најраспрострањенији зимски празник. Међутим, у оквиру антирелигијске пропаганде совјетска власт га је укинула, а световни дочек Нове године претворила у врхунац зимских весеља.

Владимир Жданов: „Бадње вече”

Неки православни хришћани (међу којима и верници Руске и Српске православне цркве) не славе Божић у исто време као католици и протестанти, који га обележавају 25. децембра по Грегоријанском календару. Они га прослављају 7. јануара, односно, у складу са Јулијанским календаром. Иако је совјетска власт 1918. године прешла на Грегоријански календар, православна црква је задржала јулијанску традицију. 

Александар Бучкури: „Божићни вашар” (1906)

Божићне јелке нису биле уобичајене у Русији. Заправо, зимзелено дрво се сматрало за „дрво смрти” и никоме није падало на памет да га унесе у кућу.

Генрих Манизер: „Пијаца божићних јелки”

Као божићна декорација јелка се у руским домовима одомаћила тек крајем 19. века. Овај обичај је најпре заживео у немачкој заједници у Санкт Петербургу, а затим се проширио по целом царству.

Константин Трутовски: „Коледовање у Малорусији” (1864)

Коледовање, древни обичај који се изводио на Бадње вече у поноћ, био је веома популаран међу Русима, Белорусима и Украјинцима (као и међу другим Словенима). Људи су маскирани ишли од куће до куће и певали божићне песме у којима су другима желели срећу и успех, притом растерујући демоне. Американци и Европљани су сличне обичаје изводили 6. јануара на Богојављење.

Константин Маковски: „Божићна гатања” (1905)

Бадње вече је било време за гатање, зато што су људи веровали да су силе теме те вечери посебно снажне. Девојке су биле нестрпљиве да сазнају нешто о свом суђеном, чак и помоћу демона.

Анатолиј Коропкин, „Уочи Божића” (2011)

У совјетском периоду Божић је запостављен и врхунац празничног расположења је померен на прославу Нове године. Заправо, Божић је 1929. године званично забрањен и постао је обичан радни дан.

Виктор Васњецов: „Дада Мраз” (1885)

Зато руски Деда Мраз деци не доноси поклоне на Бадње вече као његов западни рођак, Санта Клаус (скраћено од Николаус), већ уместо тога своју посету заказује за Нову годину.

Виктор Васњецов, „Сњегурочка” (1899)

Уместо вилењака и патуљака, који су потпуно непознати руској митологији, Деда Мраза прати његова унука и помоћница Сњегурочка.

Александар Моравов, „Божићна јелка” (1921)

Данас већина Руса наставља да следи совјетску традицију и највећу пажњу поклања прослави Нове године.

Сазнајте такође како и где руски председник Владимир Путин дочекује Божић?

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“