Руси који чуче опаснији су него што изгледају

• Пратите наше садржаје преко иновационог руског сервиса Telegram! Сви наши најновији и најактуелнији текстови стижу директно на ваш паметни телефон! Ако Фејсбук одбија да дели наше објаве, уз Телеграм смо увек са вама!

По том чучању се може открити чак и страни шпијун, јер он сигурно не поштује „правила чучања“:

Правилно и неправилно чучање.

У совјетској Русији је било лако препознати човека који је издржао затворску казну, јер је тај могао дуго да чучи. То је научио у затвору.

Русија, Јарославска област. Сликарка у близини Воскресенског манастира (1674-1677), Углич.

Анатолиј Струњин/TASS

Правила совјетских затвора су била таква да је затвореницима било дозвољено да седе или леже на свом кревету само ноћу. Дању су морали да стоје или да седе на поду. То правило је потицало још из царског периода, када су у затвору „Крести“, на пример, робијаши устајали ујутро и нису имали времена за одмор све до вечери, да не би спавали преко дана. Данас се тако строга правила примењују само за оне који издржавају казну строгог затвора.

На обали. Јалта.

Алексеј Малгавко/Sputnik

Камени затворски подови су били неподношљиво хладни, а поред тога у круговима руских робијаша се сматрало да је непристојно и понижавајуће седети на поду. Лична хигијена се у затвору увек доживљавала као нешто крајње важно. Зато су робијаши почели да чуче. То је фактички било једино што су могли, јер клупа није било ни у затворским двориштима, где су дневно имали пола сата слободног времена.

Музичар Шаолинског манастира (Кина) у Тверској улици пред наступ на фестивалу „Спаска кула“. Москва.

Максим Блинов/Sputnik

Тако је чучање прешло у навику. По изласку из затвора бивши робијаши су се истицали по томе што дуго могу да чуче. Та „вештина“ је временом постала популарна у криминализованим круговима совјетске омладине.

Клупа није било ни на оним местима где су се делинквенти могли окупљати због туче, или просто да пију и пуше. Та места су се звала „иза гаража“, „код топловода“ итд. То је био додатни разлог да се и млади хулигани навикну на чучање.

У свом есеју „Телесне технике“ француски етнограф и социолог Марсел Мос пише да се „човечанство може поделити на оне који чуче и оне који за седење користе нека помагала“. „Дете често чучи, а ми више не можемо то да радимо“, каже Мос, подразумевајући да је чучање знак нижег степена развоја друштва. И заиста, у затвореним мушким заједницама брзо се успоставља примитивна хијерархија, и највероватније је чучање једна од њених карактеристика.

Гледаоци за време спортског такмичења организованог за затворенике казнено-поправних установа. Тимови различитих установа су се такмичили у фудбалу, одбојци, рвању, стоном тенису и друштвеној игри „шашки“ („дама“).

Зорикто Дагбајев/TASS

Чучање је такође било веома популарно у азијским културама. Када двојица или више људи разговарају, а нема столица нити клупа, многи Азијати чучну и онда тако наставе свој разговор.

„Смотрящий“, А. Сурнов.

Андреј Сурнов

Колико дуго ви можете да чучите? Људи који су искусни у томе могу да чуче читаву вечност – неће им утрнути ноге, нити ће осећати бол. Лекари кажу да је чучање као древна поза заиста корисно ако се редовно користи. Корисно је за колена, за цревну перисталтику, за крвоток, итд. Можда је због тога руска мафија толико опасна?

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!