Како данас живе руски Немци на обалама Волге?

Ана Сорокина
Многи градови и села на југу Русије не тако давно су носили немачка имена, а тамошњи становници су међу собом говорили на посебним дијалектима. Шта је данас преостало од немачких насеља у Русији?

Улице су праве линије, као извучене грабуљама, готска ћирилица се може видети на путоказима, свуда су солидне куће од цигле са крововима на четири воде, а на централном тргу стоји стара лутеранска црква. Град Маркс на северу Саратовске области основали су 1765. године немачки досељеници који су у далеку Русију стигли на позив царице Катарине. Различитих година носио је име Јекатеринштат, Баронск, Марксштат, а затим просто Маркс. 1918. године бољшевици су буржоаске називе замењивали совјетским и Јекатеринштат је тако постао Марксштат.

Међутим, 1942. године, годину дана после напада Хитлерове Немачке на СССР и после депортације поволошких Немаца у Сибир и Казахстан, град је променио име у Маркс. Пре депортације скоро 90% локалних становника су били Немци, а преостали Руси. Данас је ситуација обрнута (у граду живи 30 хиљада становника). Мада су поволошки Немци одавно стекли право да се врате у свој родни крај, у стварности су то учинили малобројни. Неки су остали у Сибиру (данас тамо постоје чак два немачка национална региона), док су други радије одлучили да се врате у Немачку. Ипак, међу њиховим потомцима су и они који се нису вратили у своју земљу, него се труде да обнове и сачувају специфично културно и историјско наслеђе.  

Лутеранска црква са погледом на Лењина  

„Моји баба и деда су пореклом из Маријентала (Mariental, од 1942. године насеље под именом Совјетско). Они се увек са носталгијом сећају Волге и веома би желели да се врате тамо“, каже Јелена Кондратјевна Гејт, која се скоро две деценије налази на челу удружења руских Немаца у рејону града Маркс.

У совјетско доба читава њена велика породица живела је у Казахстану, али обичаје поволошких Немаца нису напустили. „Од детињства сам католкиња, мада сам у совјетској младости била секретар комсомолске организације. Али код куће смо одржавали католичке обичаје и славили празнике, јер су цркве биле забрањене.“ Јелена је једна од ретких људи који говоре стари дијалекат поволошких Немаца, мада практично нема с ким да разговара на њему. 

„Средином 80-их смо се вратили на Волгу. Затим су моји родитељи, а такође сестре и браћа, отишли у Немачку, а ја и муж смо остали“, каже Јелена. 1972. године у СССР-у је свим пресељеним Немцима враћено право на слободно пресељење и дозвољено им је да се врате у родни крај, али не у насеље у којем су раније живели (како би се избегао повратак имовине). 80-их у условима позног социјализма и либералнијег односа према грађанима почиње и процес повратка Немаца у Поволожје. Међутим, тамошње становништво их није радосно дочекало, па су многи поволошки Немци искористили закон усвојен у Немачкој 1953. године о репатријацији и преселили се у Немачку. „Они који су отишли одлично су знали језик и интегрисали се у немачку средину. А ја сам заволела Поволожје, а посебно Маркс, и остала сам“, каже Јелена.  

Када су у давна времена Немци насељавали ове пусте терене, међу њима је постојала стога подела на лутеранска и католичка насеља. Маркс је био једини град у којем су живели представници обе конфесије. Град је увек имао и лутеранску и католичку цркву. Данас се преко пута лутеранске цркве налазе споменик Лењину и локална управа.

А иза њих нови споменик Катарини II, који подсећа на онај који се ту налазио пре револуције.  

Најбоље се сачувала национална кухиња. Тамошњи становници, како Руси, тако и Немци, до данас праве пециво „крепљи“(kräppel), свињетину са купусом „крауд унд прај“, и, наравно, понос трпезе: колач „ривељ кухен“ (rivel kuchen) прекривен брашном са шећером и маслацем.  

Историја заснована на ентузијазму   

„Почетком 2000-их били смо затворено удружење. Учили смо језик и певали песме док савремена омладина није познавала чак ни историју Маркса. Мислили су да су све ове куће подигли немачки заробљеници... Тада смо почели са сарађујемо са познаваоцима овог краја, са историчарима, конкурисали смо за средства и објављивали књиге“, каже Јелена. Тако су постепено локални становници постали свесни да су поволошки Немци практично овдашње изворно становништво, прихватили су и усвојили њихову марљивост и културу.  

„Имамо курсеве немачког које држи наставник из Немачке, као и немачке ансамбле. Сарађујемо са свим културним центрима у Саратовској области, а овде их има 22. То нису пројекти само за Немце, него за све становника града.“ 

Цирих у унутрашњости Русије  

Бивша немачка насеља пружају се стотинама километара дуж Волге. Али данас су ту и путеви, бензинске пумпе, кафићи. А пре 250 година то је изгледало као у руској песми: „само степа наоколо“. 

У некадашњим колонијама налази се неколико десетина лутеранских и католичких цркава, при чему је већина данас напуштена. Ова тужна судбина није их задесила 30-их година током борбе бољшевика против религије, него у кризи после распада СССР-а. Лутерански храм Исуса Христа у селу Зоркино (недалеко од Маркса), које и данас многи називају Цирих, имао је више среће. Данас је рестауриран и представља једно од главних места која подсећају на немачке корене ових крајева.  

Цркву је обновио 2015. године Карл Лор, предузетник из Старог Оскола у Белгородској области. Његови преци били су из локалног Цириха и он је одлучио да помогне родном селу.

Сада је унутрашњост цркве урађена сва у дрвету и ту се одржавају службе недељом и празницима, као и оргуљашки концерти. У близини је и мала гостионица.  

Ипак, то је само једна обновљена црква, док остају још многе запуштене у рејону немачког Поволожја. На пример, у селу Липовка два сата од Цириха, активисти покушавају да спрече рушење старе цркве из 1877. године. Надају се да ће се наћи још неки добротвор. 

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“