Шта је за тринаест година живота у Русији пронашла једна необична Американка?

• Пријавите се на наш Телеграм канал
• Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
• Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
• Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
• Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

Лора Пикенс рођена је у Калифорнији и врло је везана за своје детињство, бројне комшије и дружење. Као десетогодишња девојчица, са родитељима се преселила у Јужну Каролину где јој се чинило као да живи у усамљеној шуми, готово у потпуној изолацији. А желела је да живи као у „Улици Сезам“, а то значи мноштво веселог света, пријатељство и узајамна подршка.

И после много година у Краснодару, граду на југу Русије, добила је „Улицу Сезам“ у дворишту зграде у којој живи. „О празницима смо увек заједно, кад нам искључе воду заједно идемо да се свађамо... Такав осећај нисам имала чак ни у детињству у Калифорнији. И то ми се много допада“, каже Лора.

Зашто Русија?

Лорини преци су у Америку дошли из Немачке, пре готово једног века, а она је још у детињству маштала да се врати у историјску постојбину. А онда је неочекивано пожелела да... оде у Русију.

„Завршила сам факултет, радила као графички дизајнер... И одједном сам одлучила - то је то! Дошло је време - путујем! Русија је била енигма. Земља са тајном“, каже Лора.

У америчкој школи говорили су јој да је СССР непријатељ, па се питала шта је то тамо тако страшно. „Нисам веровала и желела сам да одгонетнем тајну Русије“.

Лора се са носталгијом сећа како су се деведесетих година прошлог века односи између Русије и Америке побољшали и да су очекивања била велика. „Било је то дивно време, а данас ми се срце цепа када видим шта се дешава. За мене је Америка као мајка, а Русија као отац. Све то преживљавам лично, као велику тугу“.

Први утисци и руска душа

Лора је у Краснодар дошла пре тринаест година. „Било је лето, пролазили смо преко поља и поред фарми. Сећам се велике јаруге са водом. На обали на сваких педесет метара биле су постављене табле на којима је писало 'Забрањено купање'. А људи су се купали испод сваке табле. Не између табли него управо испод њих. И тада сам први пут помислила да је управо то та руска душа.“

Одмах је приметила да људи у Русији стално негде журе и трче: да ухвате аутобус, кад се отвара радња... Каже да за протеклих тринаест година није почела да трчи као сви други. „Мирно дођем до врата и отворе ми их.“

Живот у Русији није једноставан, људи су навикли и увек морално спремни за још горе ствари. „Шта сад? Ма шта кажеш?! Хајде, прогутаћемо и то.“

Муж Рус и деца

Са будућим мужем рок музичарем Виктором, Лора се упознала у клубу, на свирци. Венчали су се 2014. године. „Те вечери муж је имао концерт у клубу, па смо одлучили да то буде и наша свадбена журка“.

Двојицу синова родила је у једном од краснодарских породилишта и притом бесплатно. „У Америци би то коштало десет хиљада долара и лежала бих у соби са пет звездица. Али чему то? Треба ми само здраво дете и то је све“. Лора се сећа да су лекари били добри и пажљиви, а жене из собе говориле: „То је зато што си ти Американка“. „Али ја мислим да није зато. Једноставно, ја сам била спремна да слушам те лекаре, пошто поштујем њихово знање“.

Синови Александар и Данил течно говоре оба језика. Код куће се споразумевају на енглеском, а у школи и дворишту користе руски.

Феминизам и руске жене

Насмејана америчка лепотица Русе подсећа на Мерлин Монро и често јој упућују комплименте. У САД би то већ било узнемиравање, али Лора каже да у Русији ствари не стоје тако.

„Жене овде сасвим нормално на послу носе припијене панталоне које наглашавају фигуру. Сматра се да на тај начин желе да истакну своју лепоту. У Америци би такве панталоне биле схваћене као порука, самопромоција.“

Лора притом указује на нешто друго. По њеном мишљењу многе Рускиње се код куће осећају као робиње. Рецимо, младе маме категорички тврде да детету стално нешто треба спремати и то само „здраву“ храну. А то обавезно значи правити пељмене и стално кувати супу. „Оне мисле да је све што је брзо спремљено неквалитетно и да деца не треба тако да се хране. Треба спремати храну тако да боли!“

Лора није на то навикла, њој је најважније да деца једу разноврсну храну, а не само омражену супу и да то мајци не одузима много времена. Осим тога она држи по седам часова енглеског свакодневно, пет дана у недељи. „Значи, немам времена за домаће пељмене“, каже кроз смех.

Примећује да у Русији многи феминизам погрешно разумеју, поистовећујући га са мржњом према мушкарцима, а заправо је реч о једнаким правима, могућностима и заради.

Мисија ширења добрих дела

У почетку није хтела да уђе у Савет родитеља. „Мислила сам да сам ја само глупа Американка, не знам ту ништа, не говорим довољно добро руски. Али кад сам видела на састанцима да људи не могу да се договоре, схватила сам да сам потребна.“

Лора је деци организовала радионице на којима су учили да праве чипс и одговарајуће сосове из разних националних кухиња.

У Америци је радила у области комуникација, па решавање компликованих проблема мирним путем, сматра својом мисијом. „И ја сам почела да идем на састанке и говорим: Важно ми је ваше мишљење и ваше такође, али хајде да пробамо да урадимо овако? Наш речник је почео да се мења, окружење већ није тако токсично. И деца су почела да се друже“.

Нове навике

Лора од људи често чује опаску да је она више Рускиња, него Американка. И стварно, већ је рецимо потпуно навикла на искључења топле воде лети у Русији (у трајању од недељу до десет дана због одржавања система). „Наравно, то није згодно, али деца се купају у кади, и ви их поливате водом, као кад су били мали. Тако да ми се то допада, врло је узбудљиво.“

Заволела је и руску кухињу и научила да спрема боршч, сољанку и пилав. Једно од омиљених јела јој је „харинга у бунди“, а окрошку (хладна чорба од кваса са месом и поврћем) просто обожава и зове је мокра салата.

И при свему томе сматра да је остала Американка. Верује људима, емотивна је, отворена и „гласна“. Истина, престала је да о свему размишља унапред и почела да понавља руску мантру „све ће бити у реду“. То је таква магија, са којом је лакше живети. „Да, у томе сам, свакако, слична Русима.“

Руси

Лора сматра да су Руси јаки, обазриви и паметни људи. „Ми имамо израз street smarts (буквално - улични паметњаковићи). То је мудрост која се не учи у школи. Руси врло брзо схватају с ким имају посла, шта од кога могу да очекују и врло их је тешко преварити. А Американце врло лако“.

Притом, по њеном мишљењу, Руси су затворени и опрезни, и увек очекују неку смицалицу. Зато Лора прва ступа у контакт са људима и свима се обраћа са осмехом. Једног комшију пита за здравље, код другог се распитује када ће му се жена породити.
„Понекад ме сматрају чудном или глупом, али у 98 одсто случајева уочавам позитиван исход. Ја помогнем некоме, а тај помогне неком другом. А онда се добро мени поново врати. У Русији, где су људи на опрезу, тешко живе, у тешкој су ситуацији, то ширење добра је веома потребно, оно нам је свима важна подршка“.

А људи у њеној „улици Сезам“ на ову гласну, насмејану Американку гледају са симпатијама и без резерве. И сами јој се обраћају да нешто питају или када им је потребна помоћ. „Видите да ланац доброте функционише“, констатује са радошћу Лора.