OТУКЕН: Сибирска музичка група пева на изумирућим језицима и осваја свет

OTYKEN/Youtube.com
Како су представници народа у изумирању у Русији основали групу која је етно-звуку удахнула нови живот и сада се може чути на журкама широм света.
  • Пријавите се на наш Телеграм канал
  • Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
  • Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
  • Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
  • Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

Група староседалаца сибирске тајге прелази преко залеђене реке. Небо је покривено облацима, ветар све јаче дува: ближи се олуја. Они из санки ваде огромне бубњеве и почињу да грувају.     

„Идеш ли на исток?“ – завија девојка у живописној народној ношњи са црном косом дугом до појаса. „Онда буди опрезан“ – упозорава она. Након тога почиње тотални етно рокенрол: грлено певање, које прати синтисајзер, весело ударање макараса, звецкање даира. У кадру промиче нешто налик на лобању велике животиње... Да, то је коњ, нема сумње. 

Тако почиње најгледанији спот групе ОТУКЕН (OTYKEN) за песму „Олуја“. Ради се о етно ансамблу чији су чланови староседеоци Сибира. За шест месеци спот је сакупио преко 4 милиона прегледа на Јутјубу. Сада се њихова музика пушта на европским журкама, а 2022. године група је номинована за награду Греми са песмом „Genesis“.

  

Али чак и за Русију OTYKEN је редак феномен. Када се каже „етно-група“, човек замишља жене у народним ношњама које срчано певају нешто из народног фолклора, лупкајући ногама и повремено играјући у колу. Човек не очекује младе уметнице у ношњама са кратким сукњама, електричну гитару преко рамена и ритмичне покрете као на техно-рејв журкама. Управо то је OTYKEN.    

Група је настала на Северу Русије, у Краснојарском крају. Основао ју је директор етнографског музеја Андреј Медонос 2019. године. Њихов стил је експериментална мешавина различитих жанрова (од рока и R&B до репа) са етно мотивима и грленим певањем. Песме изводе на чулимском, хакаском и руском језику.    

Сви чланови групе су представници староседелачких народа Сибира: Чулмици, Кети и Сељкупи. Сви потичу из малих села у далекој тајги, са места која цивилизација готово није дирнула, где нема ни апотека, ни кафића, па чак ни струје.  

„Моје село живи од рибарења. Ако си рођен као дечак, бићеш рибар. Можда то не волиш, али ћеш радити то“, каже солисткиња Азјан. Она потиче из чулимског села са 200 становника. Према једном тумачењу, Чулмици су преци туркијских народа, а по другој јапанског народа Аину и северноамеричких Индијанаца.    

„И мој тата је рибар. Када се улови риба, треба је одмах појести. Чим пристанеш уз обалу, треба да је припремиш док је жива, очистиш и једеш. Само тако је могуће“, присећа се Азјан. Она, као и други чланови групе, током лета напушта концертне турнеје и одлази у родне крајеве, у тајгу, где до данас људи живе на традиционалан начин: лове рибу, музу краве, гаје пчеле. На Јутјуб каналу групе заједно са њиховим спотовима и наступима могу се наћи и снимци из села о томе како се сакупља мед из дивље кошнице, како се соли и суши дивљач или како се слика на прополису.  

Њихови спотови такође су снимљени на позадини родних северних пејзажа. Назив OТУКЕН потиче из туркијских језика и значи „свето место, где су војници спуштали оружје и преговарали“.    

Према речима Андреја Медоноса, OTYKEN је стекао популарност управо захваљујући страним туристима који осећају блискост са сибирским етно-колоритом. Посебно туристи из Северне и Јужне Америке, Канаде и Колумбије. Они траже културне паралеле између својих народа и староседелаца Сибира. У почетку је OTYKEN звучао аутентичније, али како би стекли ширу публику, почели су да експериментишу за звучањем. Њихове нумере су се прошириле кроз ТикТок и постале тренд. 

Ношње су такође адаптиране: то нису изворне ношње, него занимљива мешавина традиционалних елемената и модерног доба. У спотовима често носе крзна животиња, ношње украшене перјем и традиционалним орнаментима.   

Када се ради о инструментима, труде се да и они буду „привлачни“. „Наш најнеобичнији и најзанимљивији инструмент је моринхур [монголски гудачки инструмент] са коњском лобањом. Имамо још инструмената од костију: маракаси, рогови“, каже Цвета која свира на варгану.    

Засад је група успешно представљена у јавности. Приметила ју је западна публика (знатно више него руска). На пример, измиксоване верзије њихових песама врти Jaydee, холандски продуцент и диџеј који сарађује са Armin van Buuren. „Са нама раде многи светски диџејеви. Шаљемо им наше песме, а они праве ремиксе. Пуштају их на европским, америчким, индијским фестивалима, у дискотекама“, каже Андреј Медонос.  

Све то доприноси главној идеји пројекта: како су више пута говорили чланови групе, они су ту како етно-музика и мали староседелачки народи не би нестали без трага. „Основали смо групу како бисмо сачували овај фолклор. Почиње ново доба и осећам да ће све то нестати“, каже Чулимка Азјан. Према попису из 2010. године у Русији је било само 355 Чулимаца. Изворним језиком говорило је само њих 44.  

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“