Совјетска опседнутост теписима подразумевала је брижљиво старање о њима. Теписи нису скупљали прашину само на поду, него и на зидовима па су повремено морали да се добро истресу („излупају“). У ту сврху у двориштима стамбених зграда постављане су нарочите конструкције на које су се качили теписи (у неким двориштима још увек стоје). Најбољи резултат постизао се зими када су теписи могли и да се очисте снегом.
Теписи из совјетских станова после много година и даље служе сврси, а људи по навици настављају да их чисте народним методом, износе тепих у двориште и добро га тамо „изударају“.
Тај чудни обичај првобитно је био узрокован тривијалним разлогом, штедњом. Зидови су фарбани до висине човека или нешто ниже, што је било довољно да се избегну бели трагови на одећи и да се зидови заштите од прљавштине.
Ово се углавном односило на улазе, болнице, домове културе, трпезарије, тоалете... Стандардна зелена или светло плава се може објаснити тиме што је ових боја увек било у продаји, јер су произвођене у огромним количинама за потребе аутоиндустрије, одбрамбене индустрије и фарбање железничких вагона. Поред тога, поменуте боје, наводно, најбоље прекривају вандалске натписе, оштећења и друге недостатке.
Данас више нема никаквих ограничења у погледу боја и материјала, али улази и друга слична места остала су иста у погледу боје и технике реализације. Станари сада сами могу да бирају боју и о томе обавесте управника, али ако не покажу иницијативу у деведесет одсто случајева улаз ће бити у зеленој или плавој боји и офарбан само до половине зида, према прећутној традицији.
Кристални или порцелански сервис који је био похрањен у креденцу велики део године, типична је прича совјетског дома. У СССР-у такво посуђе било је симбол имућне породице и робе које је било тешко наћи у продаји, зато су и држани заштићени стаклом и изношени само у посебним приликама, за госте. У осталим данима коришћени су обични јефтини тањири. Свакодневни оброци из оних „украшених“ били су незамисливи.
Ова навика остала је и данас, у време када нема никаквих несташица, а статус се не показује сервисима. Посуђе за „празнике“ годинама може да стоји у кутији, нераспаковано, и чека посебну прилику, а од бакиног кристала многима је и данас тешко да се опросте.
„Зграда узорне културе живљења“, био је назив такмичења у СССР-у за најуређеније и најчистије двориште. Победници су награђивани плакетама „Зграда узорног одржавања“. Није било тог мита који би помогао у добијању овог статуса, већ само упорни рад и креативност.
Житељи зграда трудили су се између осталог да дворишта уреде онако како су веровали да је назанимљивије (и од оног што је било при руци).
У обзир је долазило све, од старих канти и гума, до импровизација са даскама. И све те роде, крокодили и лабудови чини се да су неуништиви. Чак ни увођење новчаних казни за арт-објекте од старих аутомобилских гума (четврти ниво опасности) у Русији није много помогло.
Исто је важило и за улазе зграда које су станари традиционално настојали да учине пријатнијим тако што су их опремали намештајем, на симсове стављали цвеће, а на степеништа фотеље и столице, а понекад чак и тепихе. Руси заиста воле „домаћу атмосферу“ у јавном простору.
Совјетски типски станови нису били велики, па се водила борба за сваки метар слободног простора. Људима је било потребно још места да негде одложе сезонске ствари као што су скије, дечје санке, зимске гуме, и све оно што није најнеопходније. На крају је балкон претваран у складиште пуно ко око. Реченица „однеси на балкон”, актуелна је и дан-данас у многим породицама.
Бесплатан рад за опште добро почео је да се примењује на почецима совјетске власти као једна од карактеристика „праве социјалистичке државе“. Постојао је како у оквиру предузећа (у априлу, на дан Лењиновог рођендана сви радници су радили бесплатно) тако и на нивоу појединачних стамбених зграда. Учествовати у суботњику и чишћењу терена сматрано је друштвено подстицајним понашањем. Суботњици су у почетку заиста били манифестација револуционарног ентузијазма, а касније постали обавезни.
СССР-а више нема, али се обичај колективног чишћења терена задржао. Ипак, одавно немајући никакве везе са социјалистичком идеологијом, уз уверење све већег броја људи да тиме треба да се баве одговарајуће компаније, или градске службе, доживљава последње дане.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
