Колико антарктичких станица има Русија?

Алексеј Куденко/Sputnik
Читав град на полу планете Земље, усамљена база на којој дувају сви могући ветрови, или уточиште у окружењу ванземаљских пејзажа. На руске станице на најхладнијем континенту на нашој планети може се применити свака од поменутих одредница.

Антарктик је континент који је последњи откривен, пре само 203 године. Међутим, стићи до најхладнијег места на Земљи само је прво у низу искушења. „Пустити корене“ у тим пределима није ништа мањи изазов. За то је било потребно још готово 80 година.

Локалне научне станице имају важну улогу, ту се прикупљају подаци о клими на Земљи, арктичкој фауни, променама магнетног и електричног поља у атмосфери, али и константно врше метеоролошка осматрања. Копнени део се сматра маркетом глобалних промена у поменутим сферама, будући да је најудаљенији од индустријских центара и производње.

Русија има седам оваквих станица, а то су „Восток“, „Мирни“, „Белинсхаузен“, „Новолазеревска“, „Прогрес“, „Руска“ и „Молодjoжна“. И свака од њих из неког разлога је значајна.

„Мирни“, прва совјетска станица

Станица је основана 1956. године у време прве совјетске експедиције (име је добила по једрењаку који је открио континент). Разумљиво, постала је главна база за истраживање, одакле је кренуло управљање и опрема свих каснијих станица. У почетку је овде живело између 150 и 200 поларних истраживача, али је њихов број последњих година спао на 15 до 20. Управљање другим станицама пренето је на модернију станицу Прогрес.

„Восток“, најпознатија истраживачка станица

Подигнута је у децембру 1957. године за време друге совјетске антарктичке експедиције. Једино се она налази готово у самом центру континента (све остале су на обалама залива и приобаљу), у екстремно хладној тачки. Године 1983. овде је измерено 89,2 степена испод нуле. Дебљина леда испод станице достиже 3700 метара, а непосредно испод станице и тог леденог панцира налази се највеће на Антарктиди субглацијално реликтно језеро Восток. Захваљујући језеру станица је постала позната у целом свету.

Открили су га совјетски научници и то је права „временска капсула“, језеро које се не леди изоловано је од спољнег света милионима година. Научници очекују да ће проучавајући језеро одговорити на питања о настанку живота на Земљи и другим планетама.

„Новолазаревска“, станица са руским парним купатилом

Од оснивања 1961. године па све до наших дана место је на коме туристи преседају на путу према Јужном полу. Они се ту аклиматизују уживајући у посматрању готово ванземаљских пејзажа. У долини се налазе „голи“ брежуљци високи двестотинак метара са језерима чистим као суза између њих.

Изузетно атрактивна постала је 2007. године када је добила једино руско купатило на Антарктику.

Молодјожна, некадашња престоница Антарктика

Дуго је била незванична престоница совјетског Антарктика, будући да је 1962. године овде изграђен практично мањи град. Станица је обухватала седамдесетак грађевина са улицама, стамбеним комплексима, научним лабораторијама, нафтним складиштем и аеродромом, на које су могли да слећу велики путнички авиони. Зими, када је најмање насељена, ту је бивало око 500, а лети највише 1400 људи.

Станица која је функционисала читаве 1999. године привремено је обуставила рад, а 2006. уведен је сезонски режим рада.

„Белинсхаузен“, истраживачка станица са црквом

Подигнута је 1968. године, а име добила по Фадеју Белинсхаузену руском адмиралу и једном од поларних истраживача који су открили Антарктик. Налази се на острву Краљ Џорџ, једном од климатски најпријатнијих места на овим просторима, Температура у најхладнијем месецу, а то је август, креће се између шест и седам степени на Целзијусовој скали, што је и разлог због којег су руски истраживачи станицу назвали „бањом“. На Белинсхаузену ни у зимским месецима када се на станици налази изузетно мали број истраживача није досадно, у близини су комшије, чилеанска станица „Фреј“ и кинеска „Чанчен“.

Антарктичка „бања“ од 2004. године има и своју дрвену цркву, која важи за најјужнију активну православну цркву на свету.

Руска“, подручје са најјачим ветровима

Основана је 1980. године, а већ током прве године рада било је јасно да је изграђена на једном од најсуровијих подручја чак и за Антарктик. Овде дувају снажни олујни ветрови брзине и преко 70 метара у секунди. Ветар може да почне да дува независно од тога које је годишње доба и уме да траје по неколико недеља. Управо зато станица је и добила епитет најветровитијег подручја. Ситуација у вези са ледом је тако компликована да бродови имају свега три недеље годишње да пристану уз обалу. Станица је, ипак, важна, јер је подручје западног Антарктика где се налази, једно од најмање проучених. У близини нема ни једне насељене тачке.

„Прогрес“, модерни центар руског присуства на Антарктику

Станица је изграђена 1989. године, носећи и дан-данас своје има са пуно добрих разлога, будући да је управо она најбоље опремљена. Реч је о кључној руској поларној станици са новим комплексом за боравак током зиме, спортском салом, сауном, столовима за стони тенис и билијар, собама и, наравно, модерним лабораторијама.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“