На крајњем северу Русије осим урбаног и сеоског становништва постоји и оно које води номадски начин живота. То су пре свега узгајивачи јелена. Јелени се стално селе у потрази за најукуснијом могућом храном, а узгајивачи иду за њима.
Највећи број руских номада, њих десетак хиљада живе на сибирском полуострву Јамал. То су аутохтони народи Севера, Ненејци, Ханти и Селкупи. Они једном годишње долазе у град Салехард на Дан узгајивача јелена.
Управо тамо смо и истражили све детаље везано за њихову кућу.
На овај начин Ненејци праве чум:
У ненејским породицама раније су чумове правиле жене, али данас је та традиција већ пала у заборав. Кућу заједнички подиже цела породица.
„За постављање чума обично је потребно сат времена лети, а зими три сата, онда када има много снега“, каже Марјам, млада жена из јамалског села Аксарка. У чуму у коме она прима госте, има око 40 дасака и 80 јелењих кожа.
„Овде сасвим комотно може да живи осморо људи“, каже она и додаје да су раније породице биле веће, имале су по десеторо деце, а данас највише петоро-шесторо, па у чуму има више него довољно места. Помоћу завеса као преграда може се добити још једна „соба“.
Пречник просечног чума у основи износи око 5-8 метара. Под је прекривен дрвеним даскама, покривеним јелењим кожама. Централни део заузима огњиште, гвоздена пећ која осим што греје служи и за спремање хране. С једне стране, по правилу, налази се сто за којим се окупљају породица и гости.
„Чум је чиста природа, каже Марјам. Даске правимо сами, захваљујући шумско-тундровском подручју, дрвеће се налази без икаквих проблема. Јелени су такође наши, а коже се полако накупе. Међутим, изражено у новцу чум кошта око 1,2 милиона рубаља или преко 13 хиљада евра (што је цена једнособног стана у мањем руском граду)“.
„Када деца одрасту и пожеле да створе своју породицу праве себи нови чум. Данас се обично за брак одлучују са 25 година, а родитељи им помажу око чума“, каже Ана из другог села.
Осим тога на Јамалу постоји и нешто попут мајчинског капитала намењеног за подизање чума. По рођењу трећег детета може се добити комплет за прављење чума у који улази гвоздена пећ, даске за под, коже, церада и саонице за јелењу или пасју запрегу.
Аутохтони народи на Северу придржавају се посебнних ритуала везано за кућу. „Жена не сме да одлази иза пећи, огњишта, то је код нас сакрално место, каже Галина из номадске насеобине Минлеј у близини Салехарда. Осим тога, не сме се ићи ни око чума, него кад нешто треба да се поправи иде се прво с једне, па онда и са друге стране“.
„Ми смо номади, на неким пашњацима задржавамо се недељу дана, на другим месец-два, а на трећим само један дан. Зими се не померамо по четири месеца, од јануара до априла“, каже Николај из Приуралског региона.
Руте кретања се вековима већ не мењају, групе иду траговима предака који су увек у тундри. Узгајивачи јелена могу да израчунају када ће бити у близини села како би допунили залихе хране и других потрепштина.
Они данас имају и моторне санке и аутомобиле, и ноутбукове, и мобилне телефоне, и покретне радио станице, и бензинске генераторе. Али најважније је, како они кажу, то што имају осећање слободе.
„У граду си зависник од времена. А код нас се не навија сат да се устане у тачно време, ми не јуримо за аутобусом. И нема кашњења. Живиш како ти твоја судбина налаже“, каже Галина.
Породице узгајивача јелена на Јамалу данас, осим чумова, имају и своје куће или станове. Тако рецимо, неко из породице ради у селу, неко дође да живи ту, када оде у пензију, а рођаци настављају да живе номадски са јеленима, али сви посећују једни друге. И сви говоре о шуми и тундри са великом љубављу.
„Ви, свакако, не можете да замислите, шта је то, али да бисте схватили морали бисте неко време тамо да живите. Зато, покрет“, предлаже нам Ана.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
