Тувинке
Илья Наймушин/SputnikСибир је огроман регион у Азији. Пружа се од Уралских планина до Јакутије и Чукотке, односно до вододелнице између басена Северног леденог и Тихог океана. По питању географских граница Сибира научници нису сагласни. Неки ту укључују и део Урала и Далеког истока Русије, а неки не. У сваком случају, Сибир према различитим проценама заузима од половине до две трећине територије Русије. Мада Руси чине већину становништва Сибира, ту живи још неколио десетина различитих малих народа.
Јакутија је по територији највећи регион Русије који се протеже кроз три временске зоне. Мада административно припада Далекоисточном федералном округу, географски спада у Сибир.
Староседеоци ове републике су Јакути, односно народ Саха, најмногобројнији међи староседелачким народима Сибира. Према подацима из 2021. године, има их 487 хиљада (од чега 466 хиљада живи у Јакутији и чини око половине становништва ове републике). Имају сопствени језик, свој народни еп, своје обичаје, па чак и врло развијену кинематографију. Њихов главни празник је летња „Нова година“ Исиах (више о Јакутима смо писали овде).
Бурјати насељавају област око Бајкалског језера у Источном Сибиру. Њихов језик спада у монголску групу језика, а претежно су будисти. У Сибиру је врло популарна бурјатска кухиња, посебно пељмени-пози (крупни на пари кувани комади теста пуњени месом) и традиционални чај са сољу и путером.
У Русији укупно живи 461 хиљада Бурјата, а преко половине њих насељавају Републику Бурјатију. Такође у суседној Иркутској области и Забајкалском крају живи још по 73-77 хиљада припадника овог народа.
Од 300 хиљада Тувинаца њих 250 хиљада живи у својој Републици Туви у јужном делу Источног Сибира. Ту тувински језик, који спада у групу туркијских језика, има статус државног.
Тувинци су познати по грленом певању, које је до данас популарно чак и међу младим извођачима.
Староседелачки народи Алтајских планина данас живе претежно у Републици Алтај и Алтајском крају. У Русији их укупно има око 80 хиљада. Међу Алтајцима се разликује неколико подетноса, као што су Теленгити, Телеути, Челканци и други. Неки научници сматрају да они представљају одвојене народе (о њима смо више писали овде).
Хакаси су староседелачки туркијски народ Републике Хакасије на југу Сибира (западно од Бајкалског језера). Њихова популација броји око 63 хиљаде људи, при чему се разликује неколико подетноса и дијалеката. Културно су најближи Алтајцима.
Најпознатији номади Сибира и Руског Арктика, Ненци (Самоједи или Самодијци) насељавају територију од Кољског полуострва до Тајмира. Укупно се броји око 50 хиљада припадника овог народа, а већина њих раде у тундри као гоничи ирваса (детаљније о народима Руског Арктика сазнајте овде).
Финско-угарски народ Западног Сибира, који се може срести претежно у Ханти-Мансијском аутономном округу (део Тјумењске области). Укупно их има нешто више од 30 хиљада, а говоре на чак три различита дијалекта. Реч „Ханти“ значи просто „човек“.
Манси су са лингвистичке тачке гледишта народ најближи Хантима, а такође њихови суседи. А ипак имају свој језик. У Русији се као Манси укупно изјашњава преко 12 хиљада људи.
Такође око 12 хиљада људи у Кемеровској области (Западни Сибир) себе називају Шорцима. То је посебан туркијски народ са богатом традицијом епског стваралаштва и грленог певања. Део Шораца настањује планине (у рејону Планинске Шорије на граници Кемеровске области и Алтајских планина), а део живи у појасу шумских степа.
Број Сибирских Татара научници процењују у великом опсегу од 10 хиљада до пола милиона људи. Зашто је тако? Ради се о томе да неки истраживачи сматрају да су Сибирски Татари подетнос Татара који иначе живе у Сибиру (углавном у Новосибирској, Томској и Кемеровској области). Док други тврде да су Сибирски Татари посебан народ. Руси су некада, наиме, Татарима називали уопште све припаднике туркијских народа.
Међу самим Сибирским Татарима такође постоје посебне подгрупе са различитим обичајима и дијалектима. Издваја се и мала група Сибирских Татара – Крјашени, који су православци, а не муслимани.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
