Ко су били „новокомпоновани Руси“ и где су они сада?

Нова епоха – нови људи

Обријани потиљак, сако „боје малине“, златно прстење, и Mercedes-Benz S600 – све је то до бола познато људима који су живели у Русији током 1990-их. Тако је изгледао типичан „новокомпоновани Рус“ („новый русский“).

Појам „нови Рус“ на територији сада већ бившег СССР-а први пут се појавио 1992. године у чланку листа „Комерсант“. Првобитно су тако називани људи са добрим образовањем и добрим перспективама. Они су третирани као „напредна класа“. „Термин се појавио у великој мери случајно, као нека врста шале“, објашњава политиколог Георгиј Бовт.

Зашто су ти Руси били „нови“? После распада Совјетског Савеза обичан грађанин који је претходно живео по законима планске економије, тј. без приватне својине и са забраном приватног предузетништва, изненада се обрео у свету где је могао да се бави чиме год је хтео. Израз „нови Руси“ почео је да се користи управо за оне који су најбрже успели да се прилагоде новом систему и да брзо на томе зараде.

Обично је трговина била њихова главна делатност. Између осталог, трговали су дефицитарном и страном робом. Продавали су одећу, електронику, козметику и још много тога. Ко би успео брже од осталих да пронађе партнере, да довезе робу у Русију, и у њој пронађе „покровитеља“ да га штити од других новокомпонованих бизнисмена – тај је гарантовано постајао богат и успешан.

Негативци

„Нови Руси“ су међу првима почели редовно да путују у иностранство и контактирају са потенцијалним западним партнерима. „Нови Руси су свуда радо дочекивани и сви су се трудили да склопе са њима посао“, каже Георгиј Бовт.

На Западу су многи веровали да ће се у Русији пре или касније појавити средња класа, и да ће та земља постати узорна капиталистичка држава. Међутим, у другој половини 1990-их постало је очигледно да није све тако једноставно и да великим бизнисом управљају људи који су најчешће повезани са криминалом.

„Њихов успех је заснован на томе што они умеју да праве новац од свега и свачега, а током 1990-их су га правили и од народне несреће. Због тога је израз ’нови Рус’ у народу добио негативан призвук“, причао је Андреј Тимин, који је као и многи други током 1990-их напустио научну сферу и дао се у трговину, па самим тим постао „нови Рус“ или боље речено „новокомпоновани Рус“ (с обзиром на негативну конотацију).

Већ средином 1990-их тај назив није коришћен за „напредну класу“ него за људе са великим новцем и везама у свету криминала. Често су те везе подразумевале нелегалну трговину кријумчареном робом, на пример, наркотицима или оружјем.

Како препознати „новокомпонованог Руса“

„Нови“ или „новокомпоновани Руси“ су имали одлике субкултуре. За њих је био карактеристичан посебан стил одевања, са посебним атрибутима и начином живота.

Најупадљивији симбол био је црвени сако или сако „боје малине“. Није познато зашто је сако морао да буде баш те боје. Постоји теорија да је ту моду утемељио Сергеј Мавроди, оснивач једне од највећих финансијских пирамида на територији Русије. Он је једном приликом у таквом сакоу дошао у ТВ емисију и на тај начин „утро пут“ новом тренду.

Меган Виртанен, историчарка моде, предпоставља да ту има и симболизма: пурпурна боја и боја малине означавају власт и богатство, а „новокомпоновани Руси“ су ту идеју несвесно оваплотили.

Поред тога, волели су и друге атрибуте „богатог“ живота: модне детаље од злата, велики ручни сат (у жаргону се он звао „котлић“) и прстење са печатима на скоро сваком прсту.

Златне украсе су китили на одела скупих брендова (узгред речено, та одела нису увек била оригинална) и возили су се у скупим аутомобилима: Mercedes-Benz S класе, BMW, Audi и другим луксузним маркама.

Где су сви они нестали?

„Новокомпоновани Руси“ нису нестали преко ноћи. Постепено су се трансформисали у нешто друго. Неки од њих су се временом „препородили“ и постали угледни људи у пристојном оделу. Такви више нису носили сако „боје малине“. Сада су то били људи са великом влашћу и великим новцем, и са везама сасвим другог нивоа.

Други су се дали у самоедукацију и легални бизнис. А многи су једноставно изгинули. Били су повезани са мафијом, па је такав крај у неку руку био и логичан. Узгред, они су и после своје смрти успели да се некако истакну. На сваком руском гробљу се издалека виде надгробни споменици бивших „новокомпонованих Руса“. То су масивне конструкције и статуе у природној величини, а понекад и читаве гробнице.

Почетком 2000-их, када је врхунац славе „новокомпонованих Руса“ већ прошао, овај слој људи је за многе постао нека врста карикатуре. Трговци у сакоима „боје малине“ постали су стереотипни јунаци ироничних вицева и филмова посвећених бизнисменима и ситуацији у Русији током 1990-их.

Са друге стране, они су у своје време имали огроман утицај на друштво. Мобилни телефон, кредитна картица и одмор у бањама Анталије – све је то постало део свакодневног живота обичних људи, а такву моду луксузног живота диктирали су управо „новокомпоновани Руси“.

Трговци у сакоима „боје малине“ показали су свима да је лака и брза зарада могућа, да нова земља у којој су се обрели сви житељи СССР-а пружа далеко веће могућности за реализацију сопствених потенцијала и стицање новца. Они су постали оличење Русије 1990-их у којој је човек могао да добије све што пожели, ако на време схвати шта треба да ради.