Шта је руски гламур 2000-их и зашто га људи и данас памте?

Дизниленд за одрасле

Већ почетком 2000-их многима је постало јасно да су непредвидиве, гладне и „незгодне деведесете“ прошле. Наступило је сасвим другачије време – време сигурности, просперитета и благостања. Захваљујући економском расту до кога је дошло услед наглог скока цена извозне нафте, гаса и племенитих метала, у Русију су почеле да пристижу велике количине новца. И управо тад је у престоницу стигао прави гламур. Виктор Пелевин, познати руски савремени писац, пише у свом роману „Empire V“ да је гламур заправо „секс изражен кроз новац“, и тешко је не сложити се са њим.

Појавиле су се велике могућности за развој личних потенцијала, а земљу је запљуснула западњачка култура, што је довело до тога да у Москви отпочне развој савремене индустрије забаве. Отварани су креативни центри, клубови и организоване отмене журке са веома популарним звездама.

У контексту овог процвата забаве појавио се гламурозни живот, копиран са Запада и прилагођен постсовјетској реалности. На пример, пре тога у Русији није постојао појам „селебрити“ (позната, славна личност). Уколико је човек у СССР и био популаран, онда је то било због неких личних заслуга. Било је немогуће замислити да је неко познат само зато што има новац и могућност да га расипа.

И ноћни клубови су раније били реткост. Током 1990-их их је радило само неколико. Током 2000-их почиње процват ноћног живота. Отприлике у то време је и Москва добила статус „града који никада не спава“. Док су у провинцијским градовима у 10 увече већ сви били код куће и спремали се за спавање, у Москви је „прави живот“ тек почињао. Бескрајни прилив новца омогућио је многим бизнисменима да у престоници изграде целу мрежу ноћних клубова за свачији укус и новчаник.

У најпознатија места ноћне Москве често су позиване познате личности. На пример, у култном клубу „Дјагиљев“ (о коме смо писали) гости су били Кајли Миног, Роби Вилијамс, Мараја Кери, па чак и Мадона. Они су добијали огроман хонорар у оно време како би наступили за најбогатију клијентелу у граду. А у најпопуларнијем клубу „Рај“ у Москви, на пример, појављивале су се личности попут Памеле Андерсон, Миле Јововић и Лика Бесона.

Тада нико није жалио новац да би приредио сјајну забаву – помпезну, грандиозну и, наравно, најскупљу. Помоћу пиротехнике, конфета, врхунских звезда и скупог алкохола стварана је атмосфера Дизниленда за одрасле, где је свако могао да се разоноди по свом укусу. То је било веома привлачно за богату клијентелу, па су се улазнице за журке 2000-их добро продавале, и то је био веома уносан посао. У многим клубовима столови су били резервисани унапред за годину дана, па чак и за две.

„Ако су сукње – онда микро“

Заједно са начином живота у Русији се током 2000-их драстично мења и мода. Додуше, док су на Западу у исто време нови трендови напредовали постепено и опрезно, монденски свет у Москви није признавао ништа што је половично. Ако је требало показати богатство, онда је то значило „све и одмах“.

„Код нас је све било хипертрофирано. Ако су у питању логотипи, онда су они велики, уочљиви и на сваком месту. Ако су сукње, онда микро дужине. Ако су фармерице, онда са тако ниским струком да из њих вире гаћице. Штикле су биле обавезне. Равну обућу баш нико није носио, то је било скоро непристојно“, сећа се моде 2000-их стилиста и дизајнер Наталија Пилат.

Мода је за људе 2000-их постала начин самоизражавања. После совјетске једноличности у „новој Русији“ нико није хтео да личи на неког другог. Због тога су многи радије куповали одећу шивену по поруџбини.

А што се тиче оних који још увек нису имали новца за то, гламур се у њиховом животу огледао у обиљу ружичасте боје, вештачког крзна, јефтиног накита и високих потпетица.

Женски бендови

У Русији ће се 2000-е памтити и по популарности женских бендова. На Западу је до експанзије женских бендова дошло још током 1990-их (на пример, Spice Girls и Destiny’s Child), док је у нову Русију овај тренд стигао тек почетком 2000-их.

Најпопуларнији бендови су били „Виагра“, „Блестјашчије“ („Блестящие“), Reflex и многи други (могло би се набрајати још дуго). Наведене групе су својим изгледом изградиле трендове којима су тежили сви остали бендови. Стилиста Анжела Лисица, која је радила са многим женским бендовима, сећа се како су обично биле обучене нове звезде руске сцене: „Кад сам ја почела да облачим ’Виагру’, трудила сам се да максимално нагласим њихову женственост. Оне су тако лепе! И ја сам увек говорила да их треба скидати, а не облачити“. Једном речју, обучене су биле смело и веома живописно. На њима су светлуцали стаклени кристални каменчићи, шљокице, најлон, перје, а уз њих крзно, свила, упадљива шминка и беспрекорна фризура.

Богати и познати

И на крају, сва та „индустрија“ у Москви 2000-их није могала да прође без сопствених гламурозних дива, тј. јавних личности чији приватни живот је такође био једна од радо праћених тема.

Најпознатија „гламурозна дива“ (на руском „светская львица“) била је Ксенија Собчак, ћерка Анатолија Собчака, бившег градоначелника Санкт Петербурга и кандидата за председника Русије. Она се и данас асоцира са том титулом. Пре него што је започела новинарску и политичку каријеру, Собчакова је била једна од најскандалознијих персона московског „високог друштва“. Њени испади су дуго били тема за разговор у московским кулоарама. Један такав испад био је еротски плес са елементима стриптиза у присуству новопечене свекрве и свекра (људи су запањени напустили банкет). Популарност у Русији она је стекла као водитељка популарног телевизијског ријалити шоу-програма „Дом-2“, где су потпуно непознати учесници били окупљени у једној кући са циљем да пронађу своју љубав.

После „Дома-2“ Ксенија је добила сопствени шоу „Плавуша у чоколади“ („Блондинка в шоколаде“), у коме је она била главна јунакиња. Њен јавни живот је тако приказиван на телевизијским екранима широм земље.

Касније је, у сарадњи са другом гламурозном дивом Оксаном Робски, написала књигу „Удати се за милионера“, која је одмах постала бестселер и учврстила Ксенијину популарност у друштву.

Током 2000-их је било и много других популарних личности чијих се имена сада готово нико не сећа. Многи су ступили у отмено друштво и свет гламура захваљујући браковима са богатим бизнисменима или везама са другим познатим личностима. Људи су са ентузијазмом пратили њихов живот читајући световне хронике о њима, па су се тако и сами испуњавали надом у светлу и сигурну будућност.