Због недостатка стамбеног простора последњи спрат ГУМ-а, где су се налазили магацини, током 1920-их је преуређен у комуналне станове. У њима су живеле 22 породице, и то су били сасвим обични совјетски грађани. Али варате се ако мислите да су баш имали среће што су кроз прозор гледали право у Кремљ.
Николај Кубејев / TASS
Истина, спрат ниже су радиле продавнице, фризерски салони, штампарија, курсеви страних језика, али за породични живот ту није било одговарајућих услова. Заједнички стан није имао заједничку кухињу, плин, ни тоалет. Станари су храну припремали у својим собама на плинским боцама, и сви су користили јавне тоалете тржног центра. Крајем 1930-их у подруму ГУМ-а је отворено јавно парно купатило („бања“) чије коришћење се плаћало, па је то умногоме олакшало живот у комуналим становима.
Библиотека Конгреса
Нису сви имали среће ни са погледом кроз прозор. У већини заједничких станова прозори чак нису гледали на улицу, него у унутрашњост зграде. Сваког јутра у 8 сати робна кућа је отварала своја врата, а по звуку ужурбаних корака који су јурили да заузму ред свако је могао да провери тачност својих часовника.
Archive photo
Стаљин је умро тек 1953. године, после чега су житељи тржног центра пресељени у друге станове са бољим условима за живот, и ГУМ је поред свега осталог, престао да буде још и нечија кућа.