Како то да сијамска (меконшка) бобтејл мачка данас постоји само у Русији?

Тајландске мачке представљају расу која је позната и распрострањена по целом свету. Одликује их контрастна боја шапа и њушке (због присуства color point гена), светлоплаве очи и „псећа“ приврженост. Да ли сте некада видели тајландске краткорепе мачке? Меконшка бобтејл мачка је такође аутохтона раса југоисточне Азије, а име је добила по реци Меконг. Зашто се онда за њу каже да је руска?

Краљевске мачке

Legion Media

У древно доба су многе мачке Сијама (до 1932. се Тајланд тако звао) имале благо искривљене репове. Ову карактеристику су фелинолози у шали објашњавали легендом о принцезама које су за време купања качиле своје наруквице на репове мачкама и они су се, наводно, савијали под тежином метала. Према другој верзији, тајландске мачке су волеле да лове рибу а дугачак реп их је у томе ометао, па је у процесу еволуције отпао. Било како било, „преломи“ на репу представљају генетску карактеристику мачака југоисточне Азије. А што се тиче дужине репа, код неких раса је он био краћи, код других дужи.

Сијам је ове мачке сматрао својим властништвом и дуго није дозвољавао да се оне изнесу из земље. Могле су се гајити само у палатама или будистичким храмовима. Ове мачке су поред необичних репова имале и егзотичну колор-поинт нијансу.

Егзотика у руском селу

Менконшка бобтејл мачка ретке tabby point боје.

Alex Opryatin (CC BY-SA 3.0)

У Русији је ове мачке први описао пруски (немачки) зоолог Петар Палас (који је открио манула, тј. Паласову мачку). Видео их је за време путовања по Пензенској губернији у селу Инсар и у својој књизи о путовањима по јужним провинцијама Русије крајем 18. века упоредио их је са кунама. „Нос је прекривен црном маском која се протеже око очију и завршава на челу у виду шиљатог троугла. Уши, шапе и реп су веома тамне боје. Текстура крзна је пријатнија него код обичне мачке и подсећа на глатко и сјајно крзно куне“.

Можемо само да нагађамо како се она обрела у руској забити. Можда је стигла са трговачким караванима из Азије или на неки други начин. У сваком случају, у том периоду се у Русији појављују и друге расе колор-поинт боје. Данас је на пример позната невска маскарадна мачка, подврста сибирске мачке.

Генетске линије тајландских мачака су се раздвојиле

Западна Европа је упознала ове мачке скоро сто година касније, када је краљ Сијама 1870. године поклонио две мачке службенику британске амбасаде. У Великој Британији је фелинологија тада још увек била у повоју, тако да су ове мачке учествовале на првим изложбама у Лондону. Почетком 20. века њихови потомци су стигли у САД. У процесу селекције настала је раса сијамских мачака са клинастом њушком, као и тајландских мачака са округлом њушком. Репови су били равни, јер су одгајивачи сматрали да су закривљени репови ружни.

Император Николај II (други здесна), велики кнез Михаил Александрович (први слева) током сусрета са краљем Сијама (други слева) у Царском Селу 1897.

Sputnik

У међувремену су у Русију донете древне тајландске мачке. Краљ Сијама Рама V је 1897. дошао у посету Руској империји јер је Сијаму претила колонизација од стране Француске, па су му били потребни савезници. Цар Николај II је дао Рами V гардијску јединицу за обезбеђење краљевског дворца, а сијамски краљ је између осталих поклона даровао руском императору 200 дворских мачака разних врста. Тако су се оне нашле у кућама руских племића, доносиле су потомство и почеле да се мешају са другим расама.

Како је откривена нова раса?

Менконшка бобтејл мачка на Међународној изложби мачака у Сочију.

Јекатерина Лизлова/Sputnik

У СССР-у је професионални узгој мачака почео тек касних 1980-их, али је постојала заинтересованост за проучавање раса, како руских, тако и страних. Како пише Олга Миронова, један од оснивача фелинологије у Русији: „у Лењинграду је почело да се прича о расним мачкама тек након појаве ’сијамских мачака’. Своју прву сијамку сам купила на Кондратјевској пијаци 1960. године, и то за велике паре. Потрошила сам целу плату медицинске сестре помоћника хирурга на нешто мало, плавооко, боје млека, са тамносмеђим носом, ушима, шапама и спирално заврнутим репом. Испоставило се да је то ’нешто’ – ураган у мачијој кожи. Сада би га звали тајландски (меконшки) бобтејл, али у то време се ми нисмо бавили таквим финесама...“

Неколико таквих мачака је током 1960-их са гостовања по Европи донео у Москву Сергеј Обрасцов, оснивач луткарског позоришта. И други познати људи су их доносили из Азије.

Постепено су се стране тајландске мачке почеле мешати са совјетским тајландским мачкама, и када је отпочео темељни рад на селекцији испоставило се да се у Русији сачувала ова чудесна линија тајландских мачака. Да би се званично признала раса било је потребно да се евидентира најмање 30 животиња. У селекцији су учествовале исте такве краткорепе мачке из земаља југоисточне Азије.

Светска фенолошка федерација (WCF) признала је ову расу 2004. године. Најпре јој је дато име тајландски бобтејл, а затим епитет „меконшки“ у част велике азијске реке. На тај начин је наглашено да се она разликује од осталих тајландских и сијамских мачака.

Руски фелинолози су 2004. године званично описали ову расу и прогласили је за руску. Да би се раса признала било је потребно евидентирати најмање 30 јединки.

Мачка прати човека у стопу

Домаћа мачка у селу Мокшана (етничка подгрупа Мордвина) и грб са мокшанским хелебардама, 1802, Кристијан Готфрид Хајнрих Гајслер.

Public Domain

Савремени бобтејли могу имати различите нијансе крзна, а препознатљиве су по светлоплавим очима.

Меконшки бобтејл је елегантна и независна мачка, што је у складу са њеним племенитим пореклом. Али и поред тога ове мачке обожавају своје власнике и старају се да увек буду у њиховој близини. За разлику од многих других раса оне се везују за човека, а не за територију на којој живе. Због кратког репа код њих су развијеније задње шапе па се оне лако веру по завесама и теписима који служе као украс на зиду, и вешто скачу увис.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!