Пет жељно очекиваних руских филмова 2016. године

„Матилда”.

„Матилда”.

kinopoisk.ru
„Руска реч” је изабрала филмове који имају амбицију да се у 2016. години пробију на међународно тржиште, а можда и да конкуришу за „Оскара” или „Златну палму” у Кану.

„Виј 2. Путовање у Кину”

Извор: kinopoisk.ru
 

Премијера првог дела „Вија” у биоскопима 2014. године био је дуго очекивани догађај. Ретки су филмови који се публици најављују 7 година пре почетка приказивања. Осим зараде од 30 милиона долара у руским биоскопима, филм снимљен на основу истоименог трилера класика Николаја Гогоља стекао је велики број обожавалаца у Кини. Филм је тамо зарадио само 3 милиона долара, али то није спречило Кинезе да у снимање другог дела филма уђу као копродуценти. Према томе, у другом делу „Вија” (који је такође снимљен у 3D техници и чије је снимање у пуном јеку) Гогољево чудовиште креће у турнеју по Кини. У реклами која треба да привуче интересовање гледалаца могу се видети борбене сцене у стилу источњачких борилачких вештина, змајеви и други елементи азијског колорита. Занимљиво је да је већ сада објављено да продуценти не планирају на овоме да се зауставе и да ће трећи део „Вија” бити снимљен у Боливуду, наравно, уз плес и песму. Другим речима, „Виј” ће бити пројекат који ће у потпуном складу повезати два актуелна тренда: глобализацију и замену страних производа домаћом производњом.


„Матилда”

Прича о романтичној љубави између чувене балерине Матилде Кшесинске и руског императора Николаја  II одавно чека на екранизацију. Ту су и балет, и дворске интриге, и крах једне епохе. Једном речју, све оно што може да донесе међународно признање, а уз мало среће и „Златни глобус” са „Оскаром”.

Извор: kinopoisk.ru
 

Потпуно свестан ових могућности, редитељ Алексеј Учитељ се овог пројекта прихватио са великом одговорношћу. О међународним амбицијама „Матилде” говори већ избор глумаца: Николаја II игра немачки глумац Ларс Ејдингер, а уз њега се појављују звезде руског филма које су већ имале успеха у иностранству: од Ингеборге Дапкунајте до Григорија Добригина. Притом се име глумице која игра насловну улогу још увек држи у тајности.

„Бољшој”

Извор: todorovsky-company.ru
 

Филм Валерија Тодоровског о животу иза кулиса најважнијег руског позоришта могао би бити одговор на „Црног лабуда” Аронофског, или истраживање у духу „Високе моде” Роберта Алтмана. Тодоровски овако описује идеју филма: „Ово је прича о томе како обичан човек почев од самих темеља открива лепоту. То је сага која почиње средином 90-их година прошлог века у малом провинцијском градићу и завршава се у данашње време на сцени Бољшог театра, о којем људи запослени у њему кажу: овом здању није потребан нико, али оно је потребно свима”.

„Борац у двобојима”

Извор: kinopoisk.ru
 

Вишемилионски пројекат Александра Родњанског, који је продуцирао и филм „Левијатан” Андреја Звјагинцева, режира Алексеј Мизгирјов. Филмови овог ствараоца припадају сфери ауторског филма и њихова зарада не прелази 20 хиљада долара.

У филму играју: Фани Ардан, Владимир Машков, Пјер Бурељ и Јуриј Колокољников. Засад је то све што се проверено зна о овом пројекту који се иначе држи у тајности. Познато је и да је радња смештена у XIX век, а да је главни јунак човек који за живот зарађује тако што на двобојима учествује уместо других људи.

Међутим, најважније је што је већ у овој фази филм добио подршку корпорације IMAX. „Борац у двобојима” ће тако бити други филм после „Стаљинграда” Фјодора Бондарчука који ће се приказивати у формату високе резолуције.  Осим додатне рекламе, то филму фактички гарантује међународно приказивање.

(М)Ученик

Извор: Гоголь Центр
 

Једна од представа којом је започела велика слава позоришног Гогољ центра у Москви под управом редитеља Кирила Серебреникова бави се темом религијског екстремизма. Главни јунак, тинејџер Венијамин, терорише своје ближње Библијом, доводећи сваки цитат из Светог писма до потпуног апсурда. Представу „(М)Ученик” са позоришног репертоара постепено истискују друге представе, али Серебреников још није спреман да се опрости од омиљене поставке. Зато је смислио да представу пренесе на велико платно, сачувавши без измена и глумачки састав, а, по свој прилици, и уметничка решења, што је колико ризичан, толико и интересантан приступ. Много онога што добро функционише на позоришној сцени није добро за екранизацију. Али у овом случају сама тема гарантује да ће филм изазвати значајну пажњу, како у Русији, тако и на међународним фестивалима, који су жељни скандалозних тема.

 

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Сазнајте још: