Вранац, пребранац и остали српски витезови

Alamy / Legion-Media
У претходном тексту наша дописница је писала о асоцијацијама које код Руса изазивају називи јела као што су ћевапчићи, уштипци и туфахија. Ово је наставак те приче, а овога пута су „главни јунаци” пребранац, вешалица, пршут и „Вранац“.

Када Рус први пут уђе у балкански ресторан или се негде у гостима упозна са балканском кухињом, у почетку га помало хвата паника. Он чује много нових речи у којима, како се њему чини, нема довољно самогласника, а непријатно му је да пита шта која реч значи. Док чита те загонетне изразе („урнебес“, „пребранац“, „ћевапчићи“ или „вешалица“), кроз главу му пролазе веома необичне сцене. Рекло би се да те речи личе на руске, али као да су мало измењене, што неизбежно изазива гомилу асоцијација, и оне најчешће немају никакве везе са правим значењем српских речи.

Овога пута смо питали Русе шта по њиховом мишљењу значе речи вешалица, пршут, пребранац и „Вранац“. И опет су одговори били веома забавни.

 

Вешалица – девојка лаког морала

У принципу, већина испитаника је вешалице довела у везу са некаквим качењем. Једна од варијанти је било пространо место где се суши веш. Девојке су одговарале да је то посебан офингер за бунде (ко о чему, баба о уштипцима). Суптилнији испитаници су тврдили да је то конопац на који се качи рубље.

Најфрапантније асоцијације биле су везане за насиље. Једна од језивих варијанти је нека врста телесне казне. Очигледно је нешто везано за вешала. Неколико људи је чак прецизирало да је то можда „конструкција за масовно вешање“. Али, боље је да се не удубљујемо у тако крволочне асоцијације... Најбезазленија варијанта је да је вешалица прозор. Нејасно је откуд прозор... Вероватно се мисли на прозор из неког Хичкоковог филма.

Највеће изненађење био је одговор да је вешалица девојка лаког морала. Вероватно је за то крива руска реч „вешаться“ (качити се). То би, дакле, била нека дама која се качи мушкарцима на врат са крајње непристојним намерама.

Пршут је нешто веома мало

Реч „пршут“ обично изазива једну исту реакцију: недоумицу и молбу да се та реч још једном изговори. Када Рус мање-више схвати како се она изговара, осмехне се и понови је неколико пута. Према томе, ако хоћете да разгалите госте док још нисте изнели ракију, најпре им помените пршут.

Реч „пршут“ је необично кратка за руско ухо, па се зато најчешће и асоцира са нечим кратким или малим. „Пршут“ звучи као „парашют“ (падобран), само што је некако скраћен. Неко је баш тако и одговорио – то је скраћени падобран. И то „мртав озбиљан”, као да је колико јуче својим очима видео баш такав скраћени падобран („Шта?! Не верујете?!“). Било је и кулинарских идеја. На пример, да је то закуска у виду препеченог хлеба, или сендвичић, тачније „малецни сендвичић“.

Прву награду за оригиналну идеју добила је варијанта по којој је у питању скраћеница ПРШУТ – Педагошки универзитет за шалу и разоноду града Тјумења (Педагогический развлекательно-шутливый университет Тюмени). А у ствари се ради о италијанској речи „prosciutto“, која је прилагођена српском изговору. Рус ће брзо схватити о чему се ради ако му кажете да је то слично ономе што се на руском зове „хамон“ (шпански димљени свињски бут).

Ако вам је у кући неред – не гине вам пребранац!

Код ове речи су испитаници пустили машти на вољу! Најпопуларнији асоцијативни низ везан је за распремање крша. По правилу је то нека краћа верзија „генералке“. Том речју су називали и „метлу“ и самог човека који њоме чисти под. „Треба направити пребранац“, тј. треба брзо средити кућу.

Било је и оригиналних решења: врста коња, град на брду, где обавезно живе поносни и лепи витезови, врста плеса (очигледно нешто попут кадрила). Неко је чак поменуо столњак из руских бајки који на волшебан начин сам себе поставља заједно са трпезом. Било је и размишљања у правцу медицине. На пример, на полици су стајали баралгин, феназепам, арбидол и пребранац – „звучи сасвим хармонично“.

Од „кулинарских“ варијанти треба поменути густо кисело млеко. Најудаљенији од правог значења био је одговор да је пребранац у ствари – брат. И на крају, наша омиљена рубрика – неочекиване асоцијације: припрема за битку, свађа, дрски хулиган који отима све што стигне... Изгледа да су „уштипци“ мачији кашаљ у поређењу са „пребранцем“. Етимологија ове речи, на велику жалост наших суграђана, није везана ни за сређивање куће, ни за витезове.

Та подла варалица по имену „Вранац“

Нико није ни помислио на коња вранца, иако је управо за ту боју (црну, врану) везан назив балканске врсте вина „Вранац“. Овога пута је било доста асоцијација са трпезом: напитак који се кува, пиво, лепиња, кисело млеко... И у овом случају је било варијанти са скраћеницом ВРАНАЦ – звучи као нека научна или аерокосмичка организација (нешто као НАСА, у најмању руку). Један Француз који је научио руски каже да је „Вранац“ обичан лажов (од руске речи „врать“ – „лагати“) или устајање у рану зору. Ово друго је очигледно од руске речи „рано“. Многима је чак мало и криво што у руском језику не постоји тако згодна и свеобухватна реч.

Аутор се посебно захваљује директору ресторана „Југос“ Младену Дошљаку за помоћ у писању чланка.

 

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још: