Село Мали Ћевапчићи – престоница царице Туфахије

Alamy/Legion Media
Рус који се први пут среће са балканском кухињом збуњен је када чита јеловник српског ресторана. Поједини гости ресторана српске кухиње „Југос” се жале да нису разумели шта се крије иза назива јела и да се зато нису снашли при наручивању. Називи јела су код њих изазвали чудне асоцијације...

Шале ради, одлучили смо да наше пријатеље који још увек не познају чаробни свет балканске кухиње упитамо на шта их асоцирају називи јела из јеловника ресторана „Југос”. Морамо признати да су нас неки одговори насмејали до суза. Речи из других језика Русима звуче необично, понекад веома забавно, а често подсећају на нешто сасвим друго, потпуно различито од њиховог правог значења.

Господарица Уштипака

Дакле, завирили смо у јеловник и узели прве три речи које су привукле нашу пажњу: „ћевапчићи”, „уштипци” и „туфахија”. Најчешћа асоцијација на ове речи код Руса је била... Замислите: обућа! На пример, обућа за плес.

Ћевапчиће су наши испитаници повезивали и са неком врстом капе, или чебуреком (врста пецива пуњена месом), са врстом  макарона, лепињама и – што је потпуно неочекивано – са називом народа у Индији. Многима је падало на памет да се можда ради о неком насељеном месту (као што је Луховиц у Русији). На пример, село Мали Ћевапчићи за Руса звучи сасвим нормално!

Неки наши саговорници су измислили и читаву причу. Постоји, наводно, извесна владарка која се зове Туфахија и живи у Ћевапчићима, а њени поданици се зову Уштипци (то је као неки народ). Једно симпатично тумачење било је да су ћевапчићи неке сићушне животиње које дању и ноћу пеку хлеб.

По мишљењу наших пријатеља који нису упознати са балканском кухињом, уштипци су минђуше, уши птица или саме птице, „и то не баш лепе”. Неки су, опет, мислили да се ради о преси за косу или медицинском инструменту за уши. Најбезазленије тумачење било је да се ради о неком прибору за јело (што је, очигледно, поново везано за штипање). Један наш познаник нас је чак оптужио да „фантазирамо и да смо ту реч измислили!”

Уштипци би, такође, могли бити хулигани који на улицама отимају ситан новац од беспомоћних грађана. А можда су то просто неке пирошке које пекар „уштине” пре печења? Немогуће је изабрати најбоље тумачење међу овим разноврсним верзијама!

Најзад, трећа реч, „туфахија”, изазвала је највише дијаметрално супротних асоцијација. Понеко се чак приближио истини, рекавши да је то нека воћка! Друге варијанте за туфахију су да је то пелерина или блуза, болест, хаос, горда жена у мантилу, одмаралиште на Карибима, или огроман кауч са којег цела породица увече гледа филм.

Како настају асоцијације или како су уштипци постали хулигани?

Није никакво чудо што људи говоре праве бесмислице када се од њих тражи да кажу на шта их асоцира непозната реч из непознатог језика, базирајући се, у суштини, само на звучању речи. Постоји и изрека „Како крстиш чамац, онако ће и пловити”. У томе има истине, јер различити гласови и њихове комбинације спонтано изазивају слике у свести када човек чује или прочита неку реч.

Ове процесе објашњава наука фоносемантика, у чијем настанку је велику улогу одиграо руски научник Михаил Ломоносов. Постоје позитивни и негативни гласови, они који изазивају утисак величине или, напротив, нечег што је малих димензија. Звучање речи носи доживљај одређене енергије. На пример, имена Драган и Љубомир требало би, према теорији, да припадају храбрим, снажним и добрим људима. Док се имена Анђела или Миљан повезују са драгим и срдачним људима.

Зато су асоцијације које смо добили мање-више сродне по смислу, мада смо разговарали са веома различитим људима. Осим тога, многе везе се заснивају на сродном звучању речи (уштипци – „птицы” (птице) – „щипцы” (кљешта). Треба само утврдити коју је улогу код наших саговорника одиграла фоносемантика, а коју су имале директне асоцијације. У сваком случају, лепо смо се забавили.

Рећи ћемо вам у поверењу: током ове специјалне операције прикупљања асоцијација нехотице смо постигли и један споредни ефекат, који нас је веома обрадовао. Многи људи са којима смо разговарали заинтересовали су се за српску кухињу и пожелели да је упознају из прве руке!

И сада ће моћи мирно да спавају, јер су се уверили да их уштипци неће пресретати на улици!

Право порекло речи

Ћевапчићи су пржени ваљушци од млевеног меса. Реч „ћевапчић” састоји се од персијске речи кебаб (перс. كباب‎) и словенског суфикса са значењем деминутива -чић. 

Уштипак вероватно потиче од српске речи „уштинути” или „уштипнути”. Мисли се на откидање комада млевеног меса (или теста) од којег се прави врста ћуфте (или врста посластице од теста). 

Туфахија је у балканску кухињу стигла из Турске, а пореклом је из Персије. Назив је арапског порекла (tuffàh – јабука). Данас је то укусан дезерт: куване јабуке пуњене орасима. 

Сазнајте још: Где се у Москви служи српска храна

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“