Генијални снови руских научника, песника и композитора

1. Дмитриј Мендељејев

Руски хемичар дуго није могао да поређа хемијске елементе одговарајућим редом, а онда је сањао периодни систем у коме су хемијски елементи били поређани по растућем, а не по опадајућем атомском броју, како је он првобитно претпостављао.

Александар Бородин и хемија Половецких игара

Репортерима који су га упорно салетали Мендељејев је овако описао своје откриће: „Спавао сам и у сну сам јасно видео табелу у којој су елементи поређани како треба. Пробудио сам се и записао то на парчету хартије, а онда сам опет заспао. Касније се испоставило да је само на једном месту требало унети одговарајућу измену“.

Мендељејев је 1869. године коначно формулисао свој периодни закон хемијских елемената.

2. Александар Грибоједов

„Невоље због памети“ (ТАСС)

Руски дипломата Александар Грибоједов је 1820. године, док је био у Персији, сањао будуће одломке свог ремек-дела руске драматургије „Невоље због памети“. Чим се пробудио написао је писмо у отаџбину, у коме је по сећању записао неколико сцена из првог чина.

Људи који су створили руску музику

Идеју комедије Грибоједов овако описује: „Девојка није глупа, али даје предност будали уместо паметном човеку. Тај човек је, наравно, у конфликту са друштвом и његовим окружењем...“

Дело „Невоље због памети“ први пут је објављено после ауторове смрти, 1833. године. То је један од најцитиранијих текстова у руској култури.

Многе фразе из комедије постале су крилатице: „Срећни људи не гледају на сат“, „А ко су судије?“ и друге. Комедија је преведена на 25 језика.

3. Николај Римски-Корсаков

„Сњегурочка“ (Александар Макаров / РИА Новости)

Велики композитор је 1880. године провео своје прво лето у руском селу Стељову. Тамо је радио на опери „Сњегурочка“, која ће касније постати хит на позоришним сценама Париза, Њујорка, Берлина и Рима.

Према његовим сећањима, „чак и у сну су мелодије несвесно одјекивале“. Сам композитор је рекао да ниједно дело није компоновао тако брзо и лако као „Сњегурочку“.

Премијера опере одржана је 1882. године у Санкт Петербургу на сцени Маријинског театра.

4. Олег Антонов

Ан-22 Антеј (Валентин Черединцев / TAСС)

Чувени конструктор авиона сећао се како је дуго покушавао да осмисли облик репа за авион „Антеј“: „Размишљао сам, вршио прорачуне, цртао, али никако нисам био задовољан. Једном сам у сну јасно видео реп авиона необичног облика. Пробудио сам се, упалио светло, нацртао на листу папира ту чудну конструкцију и поново легао да спавам. Ујутру, када сам видео цртеж био сам пренеражен. Питао сам се како се тога раније нисам сетио“.

„Антеј“ је 1965. године представљен на париској авио-изложби као „највећи авион на свету који може да прими 720 путника или 80 тона терета“.

5. Александар Пушкин

Фото: Сергеј Пјатаков / РИА Новости

Велики руски песник је сам посведочио да је своје најбоље стихове „Лицинију“ и „Пророк“ написао у сну.

Они су описали будућност

Још за Пушкиновог живота појавила се шала да су песника наводно одбацили декабристи (револуционарно настројени племићи који су организовали бунт против цара у децембру 1825. године) управо због тога што је писао у сну.

Песникови биографи помињу чињеницу да је Пушкин уочи устанка сањао како му је испало пет зуба. Следећег јутра су погубљена петорица декабриста – песникових пријатеља.

6. Карл Роси

Фото: Lori / Legion-Media

Руски архитекта италијанског порекла Карл Роси подигао је Михајловски дворац у Петербургу специјално за Михаила, сина императора Павла I. Прича се да је Роси тај пројекат видео у сну и већ наредног јутра је имао сасвим јасну слику како треба да изгледа дворац у стилу високог класицизма.

Сматра се да је овај архитекта један од твораца „руског ампира“. Његова чувена дела у Санкт Петербургу су здање Александринског театра и ансамбл Дворског трга са зградом Главног штаба.

У здању Михајловског дворца 1895. године отворен је Руски музеј.

7. Антон Чехов

Фото: Lori / Legion-Media

У књизи „Близу Чехова“, млађи пишчев брат Михаил описује следећу епизоду: „У Мелихову су Антону Павловичу од исцрпљености ’прорадили нерви’. Чим би почео да тоне у сан нешто би га ’тргнуло’. Он се са ужасом будио и некаква чудна сила га је одбацивала од постеље“.

Једном приликом је у таквом стању Чехов сањао страшан сан о монаху, на коме је заснована његова прича „Црни монах“. „Утисак је био толико јак да је брат Антон после тога још дуго говорио о монаху, све док најзад није о њему написао своју познату причу“, писао је Михаил Чехов.

Политичке поруке Пушкинових бајки

Росијскаја газета. Сва права задржана.