Руски језик је познат по компликованој граматици и дугачким речима које ретко који странац може да изговори. Па ипак, покушајте да научите неке од њих. Ваши руски пријатељи ће бити забезекнути када вас чују како их изговарате.
(Ако сте почетник, не брините – нису све руске речи овакве!)
Ово чудовиште има 31 слово и често се наводи као најдужа реч у руском језику. Могла би се раставити на три речи: рендгенски, електронски и кардиографски.
Лако ћете је изговорити ако најпре одвојите први део („рентгено-“) па онда додате интернационализам „електрокардиограф-“. Завршетак „-ический“ је типичан за словенске језике тако да то није проблем. Пробајте више пута, ако треба. Када усвојите ову руску реч, све остале ће ићи много лакше.
Овај израз је настао од речи „частный“ („приватан“) и „предприниматель“ („предузетник). Ова друга реч је престала да се користи у комунистичком периоду све до Перестројке, тј. све до 1986. године када је поново уведена у оптицај.
Најпре увежбајте овај други део: „предпринимательский“ („предузетнички“), а затим на почетак додајте „частно-“ и већ можете држати говор на некој седници.
Типичан руски партицип (глаголски придев) у свој својој „лепоти“. У основи ове речи је израз „супстанца“. Буквално значење је „онај који се супстанцијализује“, или тачније „онима који се супстанцијализују“.
Најпре изговорите на српском „супстанционализам“ (рецимо да таква реч постоји у српском), а затим одбаците послења два слова („-ам“) и додајте „-ирующимися“. Овај други део је чиста граматика, тј. низ различитих суфикса помоћу којих се гради дотични облик (глаголски придев садашњи у инструменталу множине са повратним постфиксом). Ако сте почетник нема сврхе да се упуштате у значења ових суфикса – једноставно се потрудите да увежбате изговор.
Све боље од бољег. Ова реч значи „мржња према људима“. Није ни чудо што тако незграпна реч има такво значење.
Па ипак, лако је научити изговор ако сагледамо да се израз састоји од две обичне речи: „человек“ („човек“) и „ненависть“ („мржња“). Научите једно по једно, а затим и трећи део који је такође граматика и састоји се од суфикса за грађање именица са апстрактним значењем.
Овај израз има више значења, у зависности од контекста. На пример: „поново изаћи на комисију“, „поново проћи процедуру експертизе“, итд. Користи се у рогобатном бирократском стилу.
Кључна реч је „свидетель“ („сведок“) од које се гради глагол „свидетельствовать“ („сведочити“). Научите најпре тај глагол, а затим додајте два префикса „пере-“ и „-о-“, и на крају постфикс „-ся“ за повратни глагол.
Овај израз има 37 слова, што је више од прве речи, али се пише са цртицом, тако да се не третира као најдужа руска реч. Значење је „пољопривредно-машински“, тј. онај који је везан за пољопривреду и машиноградњу.
Морамо најпре поделити израз на две речи: „сельскохозяйственный“ и „машиностроительный“, а затим њих опет поделити на по две: „сельско-“ („сеоско-“) и „-хозяйственно“ („привредно“), „машино-“ („машинско-“) и „-строительный“ („грађевински“).
Научите најпре сваки од ова четири дела, а затим покушајте да их спојите.
Реч „высокопревосходительство“ значи „величанство“. Ако успете да је изговорите заиста сте величанствени. Најчешће се користила уз заменицу „ваше“ („ваше високопревосходительство“) приликом обраћања неком великодостојнику. Данас се више не користи, изузев у шали.
И овај израз се може поделити на два дела. Први је „высоко-“, а други „-превосходительство“. Када је добро научите обратите се вашем руском пријатељу (а још боље шефу, ако је Рус) уз благ наклон. Видећете какав је ефекат.
Ова реч је посебно актуелна у туризму и значи „(културноисторијска) знаменитост“. Најчешће је користе туристички водичи. Она је уједно и нека врста провере на самом почетку учења руског језика: ко добро научи да изговара ову реч, може слободно да настави са учењем.
Први део „досто-“ је од речи која у преводу значи „доста“, а други је од глагола „примечать“ што значи „примећивати“. Трећи део је чиста граматика и састоји се од суфикса. Ако не можете сами да научите изговор и нема ко да вам помогне, можда ће вам бити од користи овај видео-снимак који сам случајно пронашао на Јутјубу.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу