Сви смо видели фотографију која је постала мем: два мушкарца и једна жена једу хот-дог у стотој минути исцрпљујуће утакмице Русија-Шпанија. Познаваоци су одмах рекли да они не носе кокошнике, него венце, тј. традиционалне руске женске украсе за главу који не покривају косу, већ само окружују главу. Венац су у старој Русији носиле девојке, а кокошнике удате жене.
Да ли сте видели фотографију Кејт Мидлтон са новорођеним Лујем? Могло би се рећи да и она носи венац на глави.
Ипак, главна разлика између кокошника и венца је то што кокошник има висок чеони део који подсећа на петлов реп (отуда и његов назив).
Удате жене су у старој Русији покривале главу и криле косу. На високи део кокошника пришивале су тканину која је покривала главу, а понекад и врат.
У принципу сте по коси и капи могли да одредите статус жене. Дуга плетеница је значила да је девојка за удају. Ако природа девојци није дала лепу косу, она је у њу уплитала коњске власи и тако хтела да покаже да је здрава, што значи да може да роди много деце.
Док су удате жене уплитале две плетенице и везивале их око главе.
Константин Маковский. «Боярышня у окна» - -- Нижегородский государственный художественный музей
Руски сликар Константин Маковски, "Девојка поред прозора"/Државни уметнички музеј у Нижњем НовгородуКокошници су често били опшивени скупом тканином, бисерима и перлама, и нису били јефтини. Брижљиво су чувани и ношени само за велике празнике неколико пута годишње. Наслеђивали су се генерацијама.
У свакодневном животу жене су носиле „повојнике”: меке капе око којих су везивале тканину која је скривала косу.
Најпознатији тип кокошника је са једним рогом, са високим чеоним делом у облику троугла или полумесеца. Постојали су и цилиндрични кокошници са плитким округлим дном и кокошници у облику седла, налик на шлемове. Практично сви бројни руски региони су имали своје варијације кокошника.
Петар I се интензивно борио против бољарске Русије и забранио је дворским дамама да носе кокошнике, а, осим тога, у моду је увео европске хаљине са деколтеом, што је био двоструки ударац за удате Рускиње. Отада се кокошник више повезује са трговачким и сељачким слојем друштва.
Међутим, Катарина Велика је као Немица желела да истакне своје поштовање према руској традицији и вратила је кокошнике као део костима за маскенбале. Чак је и сама за портрете позирала са кокошником.
Portrait of Catherine II of Russia (1729-1796) wearing an old Russian dress. by Stephan Torelli - - - State Historical Museum
Портрет Катарине Велике, Стефан Торели/Државни историјски музејТоком рата против Наполеона 1812. године некада франкофони високи слојеви руског друштва одлучили су да се врате руској традиционалној ношњи и током читавог 19. века све чешће срећемо портрете дворских дама и царица са кокошницима.
1903. године Николај II је организовао костимирани бал, на тај начин обележивши јубилеј куће Романових. Познате личности су себи сашиле народну руску ношњу из времена пре Петра Великог, украсивши је обилно драгуљима и скупим тканинама. Даме су носиле сарафане и кокошнике.
После бала је остао велики број фотографија, а ови ликови су искоришћени на картама за играње у „руском стилу”, које су штампане 1913. године. И сам Николај II је постао узор за лик четвртог краља.
Додајмо да је Gold Travel Costume краљице Амидали из „Ратова звезда” такође инспирисан овим царским балом.
Преко руских емиграната и балерина кокошник је постао модни детаљ европских невеста. Њега је на свадби носила жена Џорџа V Марија од Тека. Балерина Ана Павлова је током „Руских сезона” Дјагиљева плесала са кокошником, а оперске певачице, глумице и жене од стила овековечене су на фотографијама високог друштва тих година са овим капама.
Ана Павлова
Getty ImagesУ колекцији Chanel Paris-Moscou Pre-Fall 2009 Карл Легерфелд представио је своје виђење кокошника и матрјошке.
2011. године Кортни Лав је наступила са кокошником на музичком фестивалу „Пикник Афиши” у Москви, а Џенифер Лопез се фотографисала у савременој верзији традиционалне женске капе за руску верзију часописа Harper's Bazaar 2014. године.
Пажњу му посвећују и савремени уметници: Јухан Никадимус, на пример, реконструише кокошнике на основу илустрација Ивана Билибина и слика Виктора Васнецова и за своје креације користи материјале аутентичне израде.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
