Најјезивија бића сибирског епоса

На територији руског Далеког истока одвајкада су живели аутохтони народи Удегејци, Нанајци, Орочи, Нивхи и Тази. Они имају специфично схватање света који их окружује. Поједини припадници ових етноса и данас верују да је свет пун разних бића и чаробних животиња, и да та створења помажу људима или чине зло. Од давнина се чаробни свет у свести ових народа преплиће са стварношћу, и таква представа се преноси са колена на колено. Овај епос је у совјетско доба записан и објављен у виду књига. Овде представљамо најнеобичнија бића из тих бајки.

8. Дјулен

Дјулен из нанајске приче „Гарламди, прецизни стрелац“.

А.А. Пасар, Г.Д. Павлишин/Издавачка кућа „Малыш“, 1990.

Овај симпатични дрвени човечуљак живи у кућама и чува њихове станаре. Ово је најсимпатичније створење на нашем списку. Дјулен практично не излази људима на очи, али увек води рачуна о њима и плаши зле духове.

Иако је прилично скривен, приамурски кућни дух може и да ступи у контакт са људима уколико породици запрети опасност. Дјулен најчешће генерацијама живи у једној истој породици и на чаробан начин помаже људима у решавању великих и малих проблема.

7. Морски старац Тајрнадз

Морски старац Тајрнадз из дијафилма „Храбри Азмун: Амурска прича“

Д. Нагишкин, А. Винокуров, Л. Шварцман/Студио „Диафильм“,1972.

Овај дедица пази да у свим водама увек буде довољно рибе. Додуше, то му не полази увек за руком. Једном је хтео да се одмори и мало задремао, али је спавао неколико дана, тако да је у реци Амур нестало рибе. Међутим, чим се пробудио равнотежа се поново успоставила јер се риба вратила у Амур и друге реке и језера у том крају. Деда Тајрнадз понекад може да буде и суров, али се то крајње ретко дешава.

6. Мочварни човек Боко

Мочварни човек Боко из цртаног филма „Срце јунака“.

Boris Dezhkin, Gennady Filippov/Союзмультфильм, 1951.

Е, за ово биће се већ може рећи да је опасно по човека. Наизглед никаква опасност не прети од мочварног „човечуљка“ са једном руком и једном ногом, али и поред видљивих физичких недостатака Боко може да манипулише људима и приморава их да загазе дубље у мочвару и глиб.

Са друге стране, лукав човек може и да га превари. Необично је што овај незграпни створ воли да скаче, и то веома високо, чак до облака.

Ако неко изрази сумњу да Боко може толико високо да скочи, он ће се одмах потрудити да то докаже. И док је он у облацима човек мирно може да изађе из мочваре.

5. Какзаму

Какзаму из књиге „Амурске приче“.

Д. Нагишкин, Г. Павлишин/Издавачка кућа „Речь“, 2014.

Ово је камени див који људе једним додиром претвара у живо камење које може да говори, па чак и да се креће, мада доста споро. Људи претворени у камење и даље имају разум али више не могу да утичу на своју судбину. Додуше, ако Какзаму пожели, он може и да врати човека у нормално стање.

Углавном, овог створа је практично немогуће победити силом. Спас је само у лукавству. Један јунак древних бајки је изразио сумњу да га џин може вратити у нормално стање. Наравно, чим је враћен, одмах је ухватио маглу.

Па ипак, најбоље је никада не срести овог дива, јер су велике шансе да човек постане обичан украс његовог личног врта.

4. Тигродлак

Тигродлаци из књиге „Амурске приче“.

Д. Нагишкин, Г. Павлишин/Издавачка кућа „Речь“, 2014.

Сви од детињства знамо за вукодлака, а ово је тигродлак. Ова бића обитавају у Приамурју, веома су снажна и паметна. Ко наиђе на тигродлака у тајги, тај је надрљао. Мада, није све баш тако страшно као што изгледа на први поглед. Ствар је у томе што се човек са овим бићима може нагодити. Дешавало се чак и да људи оснују породицу са тигродлаком. На пример, тигрица је отела једног јунака древних бајки и приморала га да јој буде муж. Додуше, он се није много ни бунио.

3. Дрво људождер

Дрвеће-људождер из књиге „Амурске приче“.

Д. Нагишкин, Г. Павлишин/Издавачка кућа „Речь“, 2014.

Ово дрвеће радо једе месо, чак и људско. Такво дрво се може одобровољити само ако му човек баци комад меса и одмах побегне. Дрво не може да трчи, али може да дохвати човека дугим гранама.

2. Змија Симу

Змија Симу из књиге „Амурске приче“.

Д. Нагишкин, Г. Павлишин/Издавачка кућа „Речь“, 2014.

Огромна змија Симу утерује страх у кости чак и врло храбрим јунацима. Бљује ватру и може да спали цело село. Осим тога, она је људождер. Ловци су много пута покушавали да је убију, али све узалуд. Само један јунак је успео да јој дође главе, али опет не снагом него лукавством. Пришао јој је и пре него што је она избљувала ватру убацио јој у чељуст котао од ливеног гвожђа са смолом. Тако је змија Симу цркла.

1. Птица Кори

Птица Кори из нанајске приче „Гарламди, прецизни стрелац“.

А.А. Пасар, Г.Д. Павлишин/Издавачка кућа „Малыш“, 1990.

Птица Кори је толико велика да може крилима заклонити небо. Има перје од челика, много јаке канџе и огњене очи. Обичан човек са њом не може да изађе на крај. Постоји само један излаз. Птица Кори воли загонетке. Човек мора да каже загонетку, а она се труди да одгонетне. Коме не одгонетне три загонетке, тај је слободан. Постоји још један начин борбе против овог чудовишта – птицу треба погодити зачараном стрелом право у грло, јер јој је то слаба тачка.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.