Чврста женска рука: Јунакиње руског фолклора моћније од витезова

Виктор Васњецов / Сергеј Соломко / RB
Словенски фолклор је препун бајки о моћним ратницима из древних времена (на руском „богатыри“), али нису само мушкарци били јунаци. Има у руским бајкама и жена за које није био никакав проблем да укрсте мачеве са противником, па чак и да поведу војску у бој.

Марја Моревна

Виктор Васњецов „Кошчеј Бесмртни“ (1917-1928).

У руским бајкама је Марја Моревна позната као „степска ратница“ и „прелепа царица“. Према једној верзији, она је била ћерка Mорског краља.

Те руске „Амазонке“ су ратовале раме уз раме са мушкарцима на бојном пољу. Марја је била чак и војсковођа. Она је водила војску у бој против непријатеља који је напао отаџбину и успела је да га победи без иједне жртве у својим редовима.

Поред борбене вештине Марја Моревна је поседовала и натприродну моћ, захваљујући чему је успела да ухвати Кошчеја Бесмртног – једног од највећих антагониста у руском фолклору (посебно у бајкама). Он је био владар таме и моћан чаробњак. Марја га је бацила у тамницу где је 10 година провео окован у 12 ланаца.

Василиса Микулишна

Сергеј Соломко „Василиса Микулишна“.

Она је била најстарија ћерка јунака Микуле Сељаниновича – познатог лика руског фолклора. Вредни орач Микула је био оваплоћење велике и опасне снаге руских сељака.

Василиса је била вешта у мачевању и гађању луком и стрелом, а уједно је била и оштроумна. Све те особине су јој добродошле, посебно у конфликту са кијевским кнезом Владимиром.

После свађе је Владимир стрпао Василисиног мужа Ставра у тамницу. Она се прерушила у посланика Златне Хорде и тако дошла у Кијев да спаси мужа. Кнез је посумњао да је монголски посланик заправо жена прерушена у мушкарца и наредио „му“ да прође кроз читав низ провера.

Василиса је успела да победи најбоље борце у песничењу и гађању луком и стрелом, а самог Владимира је победила у шаху. После свега тога кијевски владар је био спреман да удовољи свакој молби овог „посланика“. Василиса га је замолила да ослободи Ставра, а када је то учињено напустила је град заједно са мужем и вратила се кући.

Настасја Микулишна

Андреј Рјабушкин „Настасја Микулишна“.

Настасја је била млађа ћерка Микуле Сељаниновича. Удала се за чувеног јунака Добрињу Никитича који је убио аждају.

Они су се упознали на прилично необичан начин. Када је убио троглавог Змаја Горинича, Добриња се суочио са јунаком у кога се прерушила Настасја. Није схватио да је пред њим жена и напао ју је. Она га је брзо савладала и стрпала у џак.

А онда се предомислила. Одлучила је да погледа свог противника изблиза па ако буде млад, биће њен заробљеник, ако буде стар одрубиће му главу, а ако буде леп удаће се за њега. Срећом по њега, био је леп, тако да су Добриња и Настасја постали муж и жена.

Настасја Корољевична

Сергеј Соломко „Настасја Кoрoљевична“.

Ћерка литванског краља Настасја Корољевична ратовала је раме уз раме са мушкарцима на коњу и без коња. Завршила је трагично.

Једном се руски јунак Дунај Иванович сукобио са непознатим ратником у пољу. Пре него што ће нанети последњи ударац он је схватио да је побеђени непријатељ била лепа жена.

Дунај је тада одлучио да се ожени њоме и одвео ју је у Кијев. На свадбеној гозби се он хвалио својом храброшћу, а Настасја својом вештином у гађању луком и стрелом – три пута је погодила сребрни прстен на Дунајевој глави.

После тога је Дунај и сам пожелео да се покаже, па је наредио да замене места. Он је покушао да погоди прстен на Настасјиној глави, али ју је убио. Тада је схватио да је његова жена трудна.

Дунај је у очајању извршио самоубиство, а од његове крви је настала река Дунав (на руском „Дунай“)

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“