Грлено певање у Русији: Пет фантастичних извођача (ВИДЕО)

Tiblok1
Фолк уопште није досадна ствар. Млади на журкама у Русији (и шире) радо слушају етно-хитове ових музичара из Сибира и са Урала.

Јесте ли чули за грлено певање „хоомеј“? То је самобитна врста извођачке уметности народа Алтаја и Монголије. Техника певања је јединствена по томе што се из грла истовремено „извлаче“ два тона, и они најчешће имитирају звуке из природе – када ветар шуми или шушти лише, кад се ждрал оглашава или риче бик. Савремени музичари на Алтају често користе хоомеј у својим песмама и, штавише, обрађују западне рок хитове, миксују фолк и денс музику.

1) Александар Куулар

Музичар из Туве прави моћне ремиксе познатих хитова. Чујте бар овај „Numb“ групе „Linkin Park“!

„Волим да правим микс са грленим певањем, да стварам нешто ново, не само обраду постојећих него и оригиналне песме. Грлено певање је значајан део културе нашег народа“, рекао је он за руске медије.

А ово је његова обрада Аделине песме Rolling in the Deep.

Поред тога, Александар на свом Јутјуб каналу детаљно објашњава и демонстрира технику грленог певања. Веома корисна ствар за људе који желе да се опробају!

2) Хуун-Хуур-Ту

Чланови тувинске групе Хуун-Хуур-Ту на проби пред концерт у клубу „Дом“

У преводу са тувинског назив бенда значи „сунчеви зраци који се на разне стране пробијају кроз облаке“.

Група изводи алтајски фолк техником грленог певања уз пратњу традиционалних инструмената као што су шаманске даире. Ово је једна од најпознатијих руских етно-група на свету.

3) Тјурген Кам

Чељабинки шаман, певач, музичар, извођач различитих стилова певања и стручњак за преживљавање Тјурген Кам.

За њега кажу да је „шаман ди-џеј“. Тјурген из Чељабинска је заиста шаман, и потиче из породице шамана.

Он врши традиционалне обреде а често наступа и на уралским бинама са електронском денс музиком „зачињеном“ етничким мелодијама, грленим певањем и невероватном енергијом. Сви на подијум!

4) Чилтис Танагашева

Жене које се баве грленим певањем су велика реткост. Чилтис је самоука. У њеној фамилији је било казивача народног епоса тако да она певањем на неки начин наставља породичну традицију.

„То није обична жеља, него потреба мог организма. То је оно што се рађа у мени и чиме ја не могу да управљам“, каже она.

Танагашева пева о своме народу и његовој култури, сама пише текстове и компонује музику. Узгред, у документима се води као Олга, али је после саобраћајне несреће узела име Чилтис, што у преводу са шорског (језик малог народа у Сибиру) значи „звезда“.

5) Добриња Сатин

Музичар из Горно-Алтајска носи старо руско „јуначко“ име Добриња и пева Алтајски епос. „Мој инструмент се зове топшур. Користе га казивачи алтајског епоса и помоћу њега падају у својеврстан транс. Наш епос је веома обиман. Пред извођење казивач моли инструмент за помоћ, и после тога се са топшуром преноси у онај свет“, говори он у документарном филму посвећеном народима Алтаја

Чујте како звучи хоомеј у Добрињиној савременој обради!

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“