Пред нестанком: Народи Русије са мање од 500 припадника

Полина Кочеткова
Последњи попис становништва из 2010. године забележио је 194 националности које насељавају Русију. Које међу њима су најмалобројније?

1. Алеути

Алеути су староседеоци Алеутских острва, која су  у XVIII веку открили руски морепловци. После продаје ових острва и Аљаске Американцима, известан део становника је прешао на територију данашњег Камчатског краја. Данас тамо живе 482 човека који себе сматрају Алеутима. Приликом пописа из 2010. године 45 особа је изјавило да говори алеутски језик.

 2. Чулимци

Добили су име по реци Чулим, у чијем басену су градили прва насеља. На свету укупно је преостало 355 представника овог туркијског народа. Они живе у Томској области и Краснојарском крају.

Фолклор и култура Чулимаца сачували су се до наших дана. Многи су и данас верни традицији шаманизма.

Народ има свој језик (чулимски), али њега разуме нешто више од 12% Чулимаца, док само 14 особа течно говори на родном језику.

3. Ороци

Ороци су тунгуско-манџуријски народ, који насељава претежно острво Сахалин. Данас их је мање од триста, а углавном се баве узгојем ирваса и риболовом. Име су им дали Јапанци, а они себе називају „Уљта”, што у преводу значи „ирвасов”.

У совјетско доба готово сви Ороци који су живели у шаторима у различитим деловима острва Сахалин смештени су у један колхоз у насељу Вал, где њихови потомци до данас живе.

4. Тази

Тази (или даци, што на кинеском значи „староседеоци”) су релативно млад народ. Настао је средином XIX века приликом мешања Кинеза са народима Далеког истока Удегејцима и Нанајцима. Данас у Русији живи мање од 274 Таза, већи део њих у Приморском крају.

Култура Таза је мешавина обичаја руског и севернокинеског становништва. Таски језик је један од дијалеката кинеског, али нико од представника народа њиме више не говори и већина за свој матерњи језик сматра руски.

5. Ижори

Број припадника овог финско-угарског народа у свету је мањи од 1300 људи. Од тога око 266 живи у Русији.

Језик овог народа близак је другим језицима финско-угарске групе, као што су карелски и фински, док је њихова култура потпуно јединствена. Посебно се издваја њихово усмено народно стваралаштво: рунске песме.

6. Енци

Број Енаца не прелази 227. Сви они практично живе у Краснојарском крају. Назив народа предложио је 30-их година совјетски етнограф Георгиј Прокофјев. Он га је формирао од енецке речи „енече”, што значи „човек”.

Енци се по месту живљења деле на оне који живе у тундри (сомату) и оне који живе у шуми (пе-бај). На два дијалекта се, самим тим, дели и њихов језик, којим данас говори мање од половине Енаца. Међутим, култура, свакодневни обичаји и фолклор свих Енаца су идентични. И мада су „шумски” Енци примили православље, обе групе овог малобројног народа настављају да поштују локалне духове и одржавају култ природних појава.

7. Сету

Још једна финско-угарска народност носи име Сету. Већи део овог народа (око 10 хиљада људи) живи у Естонији, али око 214 припадника овог народа живи и у Русији, на територији Псковске области. Притом је тешко одредити њихов тачан број, јер су се асимиловали са Естонцима и Русима.

Њихов језик је део једног од дијалеката естонског језика, али они га сматрају посебним језиком.

Култура Сетуа има много елемената преузетих од Руса, као што су елементи ношње. Они су православци, за разлику од Естонаца, који су лутерани.

8. Вод

Један од најређих народа у Русији је Вод, који такође припада финско-угарској групи. У свету живи само 64 припадника овог народа, а 59 њих у Санкт Петербургу и Лењинградској области.

Данас се култура овог народа постепено обнавља: одржавају се курсеви водског језика, основано је луткарско позориште „Кагракару” у којем се представе играју на водском језику на основу фолклора.

9. Кереци

Најмалобројнији староседелачки народ Русије су Кереци. Њих има само четворо. Други назив Керека је Анкалгаку, тј. „народ поред мора”. Они живе на Чукотки, говоре руски и чукотски језик. Некада је постојао керечки језик који је данас потпуно нестао.

Култура, основна занимања и религија Керека (шаманизам) блиски су чукотском. Између осталог, у њиховим обредима постоји култ животиња и предака.

Прочитајте такође — текстове циклуса „Заборављени народи Русије“

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“