Совјетска власт је водила агресивну антиверску кампању, а када је Грађански рат завршен почела је масовно да руши храмове широм земље. После тог „првог таласа“ током 1920-их рушење цркава у главном граду интензивирано је и 1930-их, када је Стаљин потписао генерални план реконструкције Москве. (Овде читајте детаљније о томе шта су Совјети радили са храмовима који нису били срушени). Сетимо се најзанимљивијих престоничких храмова из различитих периода.
Црква Светог Eвпла,1882.
Николај НајдјоновХрам посвећен ранохришћанском светитељу подигнут је у Мјасњицкој улици средином 18. века. Познат је по томе што само у њему нису прекинута богослужења чак и када је Наполеонова војска 1812. ушла у Москву.
Овај храм је срушен у „првом таласу“ 1926. године под изговором да на том месту треба подићи Дворац трустова. Исто тако је било планирано да се на месту срушеног Храма Христа Спаситеља сагради Дворац совјета, али ниједан од тих двораца није подигнут. Данас се на месту цркве светог Евпла налази један објекат универзитета „Висока школа економије“.
Успенски храм, литографија О. Кадоља, 1825.// Успенски храм, 1883.
О.Кадољ; Public domainОва „мрежаста“ црква невероватне лепоте подигнута је 1696-1699. у стилу барока. Био је то омиљени московски храм Фјодора Достојевског, а познати академик Дмитриј Лихачов га је окарактерисао као „непомични облак црвено-белих чипки“.
Због ширења улице Покровке московске власти су 1936. године одлучиле да сруше овај споменик руског неимарства иако су се за његово очување заузели многи рестауратори и архитекте. Сада се на месту храма налази ресторан.
Никољска црква „код Стубова“, 1883.
Николај НајдјоновЈедан од најстаријих камених храмова Москве подигнут је 1669. године у улици Армјански Переулок. Шатораста конструкција звоника и „закомари“ у неколико нивоа упечатљив су пример архитектуре 17. века.
Црква је срушена 1938. године, али је архитектама пошло за руком да сачувају неколико елемената декора и они су сада уграђени у зид Донског манастира, заједно са сачуваним фрагментима из неких других срушених објеката. На месту храма је сада педагошки колеџ.
Главна фасада цркве Бориса и Гљеба у Поварској. Фотографија из књиге Николаја Најдјонова „Москва. Храмови, манастири и цркве“, 1882-1883.
Николај НајдјоновОва црква је саграђена почетком 19. века у стилу класицизма са ротондом и портиком, што је реткост за православну архитектуру у Москви. Научници претпостављају да је овај камени храм стајао на месту старијег, дрвеног, који је био подигнут у 17. веку по наредби цара Бориса Годунова.
Средином 1930-их је црква срушена, а 1946. је на то месту подигнуто једно здање Руске академије музике „Гњесини“.
Црква Флора и Лавра (фотографија из албума Николаја Најдјонова, 1882).
Николај НајдјоновОва малена црква је подигнута у 17. веку у насељу Мјасњицка Свобода, где су живели царски месари. Узгред, она је приказана на слици Аполинарија Васњецова „Поред Мјасњицке капије Белог града у 17. веку“. Слика је настала 1926. године. Васњецову је овај храм био добро познат.
Црква на фотографији Аполинарија Васњецова „Поред Мјасњицке капије Белог града у 17. веку“.
Аполинариј ВасњецовТоком 1930-их је храм најпре предат „Метростроју“, а затим је срушен и на том месту је саграђен улаз у метро „Чистије Пруди“.
Црква Козме и Дамјана у насељу Нижњи Садовњики./ / Портал цркве.
И.Ф.БаршчевскиУ насељу Нижњи Садовњики на обали реке Москве живели су вртлари који су уређивали и опслуживали велики царски врт. Овде је 1657. подигнут храм у стилу „руског узорка“, уз који је касније дограђен звоник.
Храм је 1920. опљачкан, из њега је однето много црквеног прибора и драгоцених окова са икона, а 1938. је црква срушена. Сада се на том месту налази стамбена зграда.
Изглед храма. Цртеж по пројекту А. Н. Померанцева (1904).
Public domainОвај храм на Миуском тргу северно од центра града био је после Храма Христа Спаситеља највећи у Москви. Његова изградња је почела током 1910-их, али је дошао Први светски рат и затим револуција, тако да је храм остао недовршен.
Црква Александра Невског, 1921.
Public domainСовјетска власт је планирала да у овом објекту смести крематоријум или да га растури и искористи цигле, али је храм остао нетакнут до 1950-их, мада је био запуштен. На крају је ипак срушен. Сада на том месту стоји споменик совјетском писцу Александру Фадејеву.
Црква на фотографији из 1882.
Public domainОвај онижи храм у центру Москве подигнут је још 1651. године, али је касније неколико пута обнављан и преуређиван. Наполеонова војска га је 1812. године користила као коњушницу. Касније се овде појавила трпезарија, а такође звоник у руском стилу.
Храм је током 1920-их дат баптистима, а касније је још неколико пута преуређен и коришћен као стамбени простор. Остаци црквених зидова и сада су део стамбене зграде у улици Бољшаја Јакиманка 31/18.
Поглед са југоистока.
Nikolai NaidenovОвај храм од црвене цигле налазио се у историјском рејону Зарјадје близу Кремља. Претпоставља се да је подигнут 1625. године, а 1802. је преуређен у стилу готике.
Зарјадје је у 20 веку неколико пута из темеља преуређивано. Најпре је 1932. године срушена црква да би се овде подигло џиновско здање Народног комесаријата тешке индустрије СССР-а (више о том пројекту сазнајте овде). Међутим, после Стаљинове смрти одлучено је да се и недовршено здање сруши и да се на том месту подигне хотел „Русија“. Хотел је срушен 2006. године и сада се на том месту налази нови парк „Зарјадје“.
Црква светог Михаила, 1928.
Public domainНемачка лутеранска заједница појавила се у Москви још у 16 веку, а овај најстарији лутерански храм у граду подигнут је 1764. године. До последњих дана у њему је сачуван оригинални олтар и оргуље.
Суседни Авијацијски институт је 1925. године захтевао да се храм сруши како би институт могао да се прошири. И поред активних протеста огромне заједнице лутеранаца, власти су 1928. године донеле одлуку о рушењу храма.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
