Срушени у совјетском периоду: Десет московских храмова којих више нема

Legon media; Николај Најдјонов
Московски Храм Христа Спаситеља је срушен у совјетско време и поново саграђен током 2000-их. Многи други храмови, на стотине њих, нису имали ту срећу да буду обновљени и воде се као „неповратно изгубљени“. Ево неколико таквих цркава.

Совјетска власт је водила агресивну антиверску кампању, а када је Грађански рат завршен почела је масовно да руши храмове широм земље. После тог „првог таласа“ током 1920-их рушење цркава у главном граду интензивирано је и 1930-их, када је Стаљин потписао генерални план реконструкције Москве. (Овде читајте детаљније о томе шта су Совјети радили са храмовима који нису били срушени). Сетимо се најзанимљивијих престоничких храмова из различитих периода.

1. Црква светог Евпла

Црква Светог Eвпла,1882.

Храм посвећен ранохришћанском светитељу подигнут је у Мјасњицкој улици средином 18. века. Познат је по томе што само у њему нису прекинута богослужења чак и када је Наполеонова војска 1812. ушла у Москву.

Овај храм је срушен у „првом таласу“ 1926. године под изговором да на том месту треба подићи Дворац трустова. Исто тако је било планирано да се на месту срушеног Храма Христа Спаситеља сагради Дворац совјета, али ниједан од тих двораца није подигнут. Данас се на месту цркве светог Евпла налази један објекат универзитета „Висока школа економије“.

2. Храм Успења Пресвете Богородице у Покровци

Успенски храм, литографија О. Кадоља, 1825.// Успенски храм, 1883.

Ова „мрежаста“ црква невероватне лепоте подигнута је 1696-1699. у стилу барока. Био је то омиљени московски храм Фјодора Достојевског, а познати академик Дмитриј Лихачов га је окарактерисао као „непомични облак црвено-белих чипки“.

Због ширења улице Покровке московске власти су 1936. године одлучиле да сруше овај споменик руског неимарства иако су се за његово очување заузели многи рестауратори и архитекте. Сада се на месту храма налази ресторан.

3. Храм Николаја Чудотворца „код Стубова“

Никољска црква „код Стубова“, 1883.

Један од најстаријих камених храмова Москве подигнут је 1669. године у улици Армјански Переулок. Шатораста конструкција звоника и „закомари“ у неколико нивоа упечатљив су пример архитектуре 17. века.

Црква је срушена 1938. године, али је архитектама пошло за руком да сачувају неколико елемената декора и они су сада уграђени у зид Донског манастира, заједно са сачуваним фрагментима из неких других срушених објеката. На месту храма је сада педагошки колеџ.

4. Црква Бориса и Глеба у Поварској

Главна фасада цркве Бориса и Гљеба у Поварској. Фотографија из књиге Николаја Најдјонова „Москва. Храмови, манастири и цркве“, 1882-1883.

Ова црква је саграђена почетком 19. века у стилу класицизма са ротондом и портиком, што је реткост за православну архитектуру у Москви. Научници претпостављају да је овај камени храм стајао на месту старијег, дрвеног, који је био подигнут у 17. веку по наредби цара Бориса Годунова.

Средином 1930-их је црква срушена, а 1946. је на то месту подигнуто једно здање Руске академије музике „Гњесини“.

5. Црква Флора и Лавра поред Мјасњицке капије

Црква Флора и Лавра (фотографија из албума Николаја Најдјонова, 1882).

Ова малена црква је подигнута у 17. веку у насељу Мјасњицка Свобода, где су живели царски месари. Узгред, она је приказана на слици Аполинарија Васњецова „Поред Мјасњицке капије Белог града у 17. веку“. Слика је настала 1926. године. Васњецову је овај храм био добро познат.

Црква на фотографији Аполинарија Васњецова „Поред Мјасњицке капије Белог града у 17. веку“.

Током 1930-их је храм најпре предат „Метростроју“, а затим је срушен и на том месту је саграђен улаз у метро „Чистије Пруди“.

6. Црква Козме и Дамјана у насељу Нижњи Садовњики

Црква Козме и Дамјана у насељу Нижњи Садовњики./ / Портал цркве.

У насељу Нижњи Садовњики на обали реке Москве живели су вртлари који су уређивали и опслуживали велики царски врт. Овде је 1657. подигнут храм у стилу „руског узорка“, уз који је касније дограђен звоник.

Храм је 1920. опљачкан, из њега је однето много црквеног прибора и драгоцених окова са икона, а 1938. је црква срушена. Сада се на том месту налази стамбена зграда.

7. Црква Александра Невског

Изглед храма. Цртеж по пројекту А. Н. Померанцева (1904).

Овај храм на Миуском тргу северно од центра града био је после Храма Христа Спаситеља највећи у Москви. Његова изградња је почела током 1910-их, али је дошао Први светски рат и затим револуција, тако да је храм остао недовршен.

Црква Александра Невског, 1921.

Совјетска власт је планирала да у овом објекту смести крематоријум или да га растури и искористи цигле, али је храм остао нетакнут до 1950-их, мада је био запуштен. На крају је ипак срушен. Сада на том месту стоји споменик совјетском писцу Александру Фадејеву.

8. Црква Петра и Павла у Јакиманци

Црква на фотографији из 1882.

Овај онижи храм у центру Москве подигнут је још 1651. године, али је касније неколико пута обнављан и преуређиван. Наполеонова војска га је 1812. године користила као коњушницу. Касније се овде појавила трпезарија, а такође звоник у руском стилу.

Храм је током 1920-их дат баптистима, а касније је још неколико пута преуређен и коришћен као стамбени простор. Остаци црквених зидова и сада су део стамбене зграде у улици Бољшаја Јакиманка 31/18.

9. Црква Николе Мокрога

Поглед са југоистока.

Овај храм од црвене цигле налазио се у историјском рејону Зарјадје близу Кремља. Претпоставља се да је подигнут 1625. године, а 1802. је преуређен у стилу готике.

Зарјадје је у 20 веку неколико пута из темеља преуређивано. Најпре је 1932. године срушена црква да би се овде подигло џиновско здање Народног комесаријата тешке индустрије СССР-а (више о том пројекту сазнајте овде). Међутим, после Стаљинове смрти одлучено је да се и недовршено здање сруши и да се на том месту подигне хотел „Русија“. Хотел је срушен 2006. године и сада се на том месту налази нови парк „Зарјадје“.

10. Лутерански храм светог Михаила

Црква светог Михаила, 1928.

Немачка лутеранска заједница појавила се у Москви још у 16 веку, а овај најстарији лутерански храм у граду подигнут је 1764. године. До последњих дана у њему је сачуван оригинални олтар и оргуље.

Суседни Авијацијски институт је 1925. године захтевао да се храм сруши како би институт могао да се прошири. И поред активних протеста огромне заједнице лутеранаца, власти су 1928. године донеле одлуку о рушењу храма.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“