Шта је радила совјетска власт са руским храмовима које није уништила?

Бољшевици су у својој антицрквеној кампањи затворили и уништили на десетине хиљада цркава. Пре револуције је у Русији било преко 4.000 манастира и 54.000 храмова и, а почетак Перестројке је дочекало само 15 манастира и 6.893 храма.

Храмови који нису уништени одузети су Руској православној цркви и коришћени у сасвим друге сврхе. Многи су преуређени у домове културе и пионирске кружоке, а поједини манастири су коришћени као затвори и логори Гулага.

Складиште

Неуништени храмови су већином претворени у складишта – или за потребе неке фабрике, или за чување жита, брашна и шећера.

Исакијевски храм

Сергеј Шимански/Музеј „Мултимедија Арт“ (МАММ) / Московски дом фотографије/russiainphoto

Житељи Лењинграда су за време опсаде знали да немачка авијација користи високи Исакијевски храм као оријентир и неће га бомбардовати, те су зато у овај храм донети вредни експонати из других музеја. Али и пре рата, још током 1930-их, у храму је постављено Фукоово клатно.

Црква Спаса на крви

Public domain

Звучи парадоксално, али је рат сачувао Цркву Спаса на крви у Петербургу од уништења јер су тада власти имале преча посла. Храм је током опсаде коришћен као мртвачница – у њега су довожена тела Лењинграђана који су умрли од глади. После рата је храм предат Малом оперском театру да у њему држи позоришне реквизите.

Црква светог Климента Римског

Public domain; А.Савин/Википедија

Храм светог Климента Римског у Москви је 1943. предат Лењиновој библиотеци да га користи као складиште књига. Узгред, књиге су изнете из храма тек 2008. године!

Касарна

Храм Васкрсења Христовог

Сервер Амзајев/Global Look Press

У кримском Храму Васкрсења Христовог у Форосу током Другог светског рата био је смештен одред совјетске армије. Храм је озбиљно оштећен у нацистичким ваздушним нападима. После рата је било планирано да се потпуно сруши али се то чудом није догодило. После Перестројке је храм предат Руској православној цркви и од тада служи својој сврси.

Депо ватрогасне службе и аутобуска станица

Храм Васкрсења Христовог и црква Светог архангела Михаила, град Касимов

Public domain; Касимов/Википедија

Током 1930-их су власти у граду Касимову у Рјазањској области забраниле да звоне црквена звона у Храму Васкрсења Христовог и Светог архангела Михаила, тобоже зато што је гласна звоњава ометала наставу у школама. Звоник је током 1940-их дигнут у ваздух, а храм је преуређен у депо ватрогасне службе. По садашњем изгледу овог објекта немогуће је и претпоставити да је то некада била црква. У совјетско време је овај објекат више пута преуређен и на крају претворен у аутобуску станицу која и данас функционише.

Фабрика

Храм Петра и Павла у Суздаљу

Public domain

Поједине цркве су дате фабрикама, али не као складишта него као место где је организована производња. На пример, Храм Петра и Павла у Суздаљу је коришћен као пекара.

Храм Благовештења у Костроми

Public domain

Слично је прошао и Храм Благовештења у Костроми – он је такође претворен у пекару, и тек током 2000-их је враћен Руској православној цркви.

Храм Бориса и Глеба у Дегуњину

А.Савин/Википедија

Московски храм светог Бориса и Глеба у Дегуњину је 1941. преуређен у амбуланту. Током 1960-их су у њему били погони фабрике трикотаже, а за време Перестројке је Научно-технички комплекс „Микрохирургија ока“ изнајмљивао овај простор као гаражу. Данас је храм враћен православној цркви и у њему се врше богослужења.

Храм Рођења Христовог у Черкизову

А.Савин/Википедија

И московски Храм Рођења Христовог у Черкизову коришћен је у различитим периодима као воденица, складиште, па чак и као продавница намештаја. Током 1990-их је реновиран и враћен Руској православној цркви.

Воскресенски манастир у Торжоку

Анатолиј Максимов/Википедија

У просторијама Воскресенског манастира у граду Торжоку и дан-данас је смештена шивара.

Планетаријум

Црква светог Николаја Чудотворца (Николо-Кремљовски храм) у Владимиру

Google maps

Можда је најнеобичнија функција додељена Николо-Кремљовском храму у граду Владимиру. Овде је 1962. отворен планетаријум за који је специјално направљена купола од пластике. Локалне власти планирају да преместе планетаријум у нови објекат, али се он још увек налази у цркви, и штавише, третира се као важна образовна установа јер се овде држе вежбања из астрономије, одржавају предавања и квизови.

Музеј

Многи комунисти су ипак схватали културно-историјски значај најпознатијих храмова. Зато су их сачували и претворили у музеје. Ти храмови су били под заштитом државе, рестаурисани и збринути, тако да су данас у добром стању и чак су боље очувани од храмова који нису били одузети Руској православној цркви.

Храм Василија Блаженог

Александар Пољаков/Sputnik

Један од првих храмова које је совјетска власт претворила у музеј био је Храм Василија Блаженог – најпрепознатљивији симбол Москве. У њему је отворен Историјско-архитектонски музеј. Прича се да су током 1930-их совјетски функционери неколико пута покретали питање о рушењу ове цркве, и то у оквиру пројекта реконструкције Црвеног трга, јер је храм тобоже представљао сметњу за саобраћај. Међутим, Стаљин лично није дозволио да се храм уништи. Узгред, ова црква још увек формално припада Државном историјском музеју.

Казањски храм

Анатолиј Гарањин/Sputnik

У Казањском храму на Невском проспекту у Санкт Петербургу 1932. године је отворен Музеј историје религије и атеизма, а почетком рата су у њему организоване патриотске изложбе посвећене великим војсковођама из прошлости. Међутим, Немци су убрзо бомбардовали храм и на неколико места пробили куполу, а делови таванице су срушени, тако да је храм-музеј потпуно затворен.

Затвор

У многим великим манастирима су и пре револуције држани заточеници (углавном политички затвореници) између осталог и зато што су манастири често удаљени од насеља, имају јаке зидине и одговарајуће ћелије. И совјетска власт је користила те „погодности“ и претварала манастире у затворе и логоре. На хиљаде затвореника је држано у храмовима и испосницама тих манастира.

Соловецки манастир

С. Губски/TASS

Најпозатији пример је Соловецки манастир. Додуше, од доба Ивана Грозног до краја 19. века кроз Соловецки манастир је прошло укупно око 500 заточеника, док је у совјетском периоду у Соловецки логор, а а затим затвор са посебном наменом послато око 200.000 људи.

Новоспаски манастир

Клепиков/TASS

Поред Соловецког манастира у логор је преуређен, на пример, и Новоспаски манастир (касније је у њему било један од органа управе НКВД-а и женски казнено-поправни дом), као и Спасо-Андроников манастир (који је касније био Дом за незбринуту децу и одељење Народног комесаријата за одбрану).

Спасо-Андроников манастир

Олег Лињов/Музеј „Мултимедија Арт“ (МАММ) / Московски дом фотографије/russiainphoto

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!