Шта се крије иза руске фразе „доћи до дршке“?

Кира Лисицка (Photo: В. Савостјанов/Sputnik; Legion Media; Paper Boat Creative/Getty Images)
У руском језику постоји огроман број фразеологизама и крилатица које се активно користе у свакодневном говору и одражавају веома занимљиве културне појаве. Овде је реч о једном таквом фразеологизму који вам може помоћи да боље разумете руску културу.

Драги читаоци,

да бисте осигурали приступ нашим садржајима, молимо вас, урадите следеће:

  • Пријавите се на наш Телеграм канал
  • Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
  • Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
  • Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
  • Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

„Хрушчов нас је довео до дршке! Рафови у продавницама су празни!“

„Мрзим рутину! Могу да се ’сморим’ и да дођем до дршке!“

„Он је тако усрдно радио да је заспао у метроу. Дошао човек до дршке“.

Вероватно сте из горњих примера схватили значење израза „доћи до дршке“.

Фраза „доћи до дршке“ у руском језику гласи овако: „дойти до ручки“. Делује помало чудно. На какву се дршку мисли и зашто је толико лоше стићи до ње?

„Дойти до ручки“ значи запасти у крајње тешку, готово безизлазну ситуацију или довести некога или нешто до тако тешке ситуације. Од човека који је „дошао до дршке“ може се очекивати свашта јер он више не може да се помири са околностима нити може да изађе са њима на крај.

Како се појавио овај израз?

Продавац калача, 19. век.

У Старој Русији била је била популарна улична храна позната још из средњовековног периода, која се звала „калач“. То је заправо био свеже испечени ђеврек за понети који је имао дршку! Ђеврек је био мекан и укусан, док је дршка била чвршћа (и није била укусна).

У Старој Русији су људи јели ову „брзу“ храну неопраним рукама и зато нису јели дршку, пошто се сматрало да она није чиста. Ту дршку је могао дохватити прљавим рукама и пекар или продавац, а после њих и купац.

Обичај је био да се калач поједе, а дршка се баци или се остави псима или просјацима. Дршку би појео само човек који је много гладан и сиромашан. За таквог се говорило да је „дошао до дршке“. То су били људи који немају избора.

Према другој верзији, овај израз потиче из трговачких кругова. Обично су богати трговци бацали те дршке. Међутим, ако им је после празничне трпезе остајало много „дршки“, а они их нису бацали него су их остављали да касније поједу, то је значило да више нису богати, тј. да су „дошли до дршке“ или су их околности „довеле до дршке“.

Савремено значење

Првобитно значење заправо и нема претерано драматичну конотацију. Једноставно је значило да неко има финансијских потешкоћа. Међутим, кад неко у данашње време „дође до дршке“, онда то значи да нема више никаквих варијанти, да је стигао до дна и не може се ничему добром надати.

Постоји извесна разлика у значењу „доћи до дршке“ и некога „довести до дршке“ (рус. „довести до ручки“). Ова друга варијанта подразумева да је некоме наметнута кризна ситуација. Често се употребљава само први део израза, на пример „доведен сам“ или „довели су ме“ (рус. „меня довели“), „довела ме је“ („она меня довела“), што значи „излудели су ме“, односно „излудела ме је“. Али то не значи да је човек доведен „до дршке“ (тј. у безизлазну, кризну ситуацију), него до „тачке кључања“ („точки кипения“), када му је стрпљење већ на измаку.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“