Данас свако ко има мобилни телефон може за себе да каже да је документарни фотограф, јер лаким додиром прста снима све што га окружује. А крајем 19. века је Карл Була морао да вуче са собом огромну количину технике која је била прилично тешка.
Карл Освалд Була је био Немац. Рођен је 1855. у пруској варошици Леобшиц (град Глупчице у савременој Пољској). Не зна се како је доспео у Русију, али је као младић са својих 20 година већ отворио сопствени фотографски атеље на Невском проспекту у Петербургу. У почетку се атеље налазио у згради „Пасаж“, коју је Була такође „забележио“ својим фото-апаратом.
Затим је купио већи атеље, исто на Невском проспекту, близу „Гостиног двора“. Због тога у Булиној колекцији има много фотографија Невског проспекта.
На некима од њих су забележене и карактеристичне појаве онога доба, као на пример овај омнибус на Невском (обратите пажњу на бели натпис, на њему пише „Фотографија К. К. Була“).
Многи су долазили у Булин атеље да им он направи студијски снимак, и на тим старинским фотографијама видимо потпис „К. Була. Санкт Петербург“.
Поред студијских Була је правио и друге фотографије, утолико пре што је добио дозволу власти да фотографише где год пожели, „на улицама, у становима и у најближој околини Петербурга“.
У рекламној брошури својих услуга он је написао да је увек спреман за излазак на терен, на свако место и у свако доба, чак и у вечерњим сатима, и да прави портрете покојника и групне портрете, фотографише ентеријере, архитектуру, раднике, пруге, градске панораме... Укратко, шта год је потребно.
Була је оставио сведочанства о читавој једној епохи. Захваљујући њему ми данас можемо да видимо Русију на самом крају царског периода, као и реалије које су заувек остале у прошлости.
Була је између осталог оставио мноштво фотографија Петербурга, било да су то улични продавци,
или ђубретари.
Или кухиња за сиротињу.
Или бар у скупом ресторану „Медвед“.
Или књижара најпознатијег издавача Александра Суворина.
Или празнична забава на Масленицу, санкалиште (због кога се сличне забаве у парковима Европе још увек зову „руске планине“)
Јединствени снимак трамваја са коњском вучом на Николајевском мосту (у совјетско време је мост темељито реновиран и сада се зове Благовештенски).
Була је забележио и многобројне петербуршке поплаве.
А овде Петербуржани посматрају помрачење сунца 4. априла 1912. године.
Близу Петербурга, на Ладошком језеру, документовао је свакодневицу Коњевског манастира.
Направио је необично лепе портрете монаха схимника.
На Булиној фотографији видимо и занимљиве појаве које су на неки начин обележиле своју епоху. На пример, овај војни санитет.
Тестирање бензинског мотора (у позадини је споменик Петру I).
А шта кажете на ову конструкцију лежаљки у возовима?
Була је овековечио и полетање новог авиона „Фарман-4“ (1910).
Као савременик Лава Толстоја, Була није могао да заобиђе најпознатијег писца на прелазу из 19. и 20. век.
Долазио је на Толстојево имање у Јасној Пољани и фотографисао кућу и пишчеву породицу.
Често је одлазио код сликара Иље Рјепина на имање „Пенати“, где је фотографисао чувене госте. На пример, овде су на фотографији критичар Владимир Стасов, писац Максим Горки и Рјепин.
А овде је фотографисао како Максим Горки и његова љубавница, глумица Марија Андрејева, позирају Рјепину.
Була је био на Рјепиновом имању када је објављена вест о Толстојевој смрти, па је он направио историјски снимак на коме се види како Рјепин чита ту вест у присуству писца Корнеја Чуковског (а у позадини је портрет Лава Толстоја који је урадио Рјепин).
Овековечио је и петербуршког свештеника Јована Кронштатског, чувеног у целој Русији, кога је Руска православна црква канонизовала 1990. године.
И „великог и ужасног“ Григорија Распућина, пријатеља царске породице. На фотографији је Распућин са официрима из царске дворске управе.
Фотографије Карла Буле су већ од 1890-их штампане у часописима, тако да је он постао познат у целој земљи. Од тада је добијао позиве да фотографише представнике највише власти, па је између осталог направио и ретке фотографије руског императора. На овој фотографији цар Николај стиже у Кострому на прославу 300-годишњице Дома Романових.
Овде пред цара износе хлеб и со, по старој руској традицији.
А овде цар Николај II разговара са сељацима.
На свечаној прослави 200-годишњице Петербурга 1903. године.
Цар (са мајком) журно стиже на поринуће нове јахте „Александра“.
Императорка са децом посматра параду са трема Катарининог дворца у Царском Селу.
Карл Була се 1916. године повукао, а послове у атељеу је препустио синовима Александру и Виктору, који су тада већ и сами били познати фотографи (па чак и пионири кинематографије). Они су водили фотографску хронику револуције 1917. године.
И Карл је направио неколико фотографија револуционарних догађаја.
На пример, како су револуционари запленили аутомобил цара Николаја II са гусеничним погонским системом Кегреса за кретање по снегу.
Овековечио је и председника Привремене владе Александра Керенског у кабинету у Зимском дворцу.
Карл Була се 1917. године преселио на острво Сарема (тада је то био део Руске империје, а данас је територија Естоније), које није било захваћено револуционарним потресима. Тамо је живео повучено и умро 1929. године. На овој фотографији је Була са породицом. Карл стоји у средини, са леве стране му је син Александар, а са десне син Виктор са женом.
У совјетско доба су оба Булина сина подвргнута репресијама. Совјетска власт је уништила мноштво њихових снимака. Атеље је преузела држава и он је наставио са радом, чак и у време блокаде Лењинграда током Другог светског рата. Булин атеље постоји чак и данас, али као приватна фотографска радња, у истој оној згради на Невском проспекту. Сада се ту налази и Фонд историјске фотографије Карла Буле и музеј.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
