Зашто је „Тројица“ Андреја Рубљова најчувенија руска икона?

• Пријавите се на наш Телеграм канал
• Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
• Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
• Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
• Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

Свака икона има за циљ да визуелно прикаже компликоване филозофске појмове. Посебно је то карактеристично за православне иконе, али и међу њима „Тројица“ Андреја Рубљова заузима посебно место, представљајући заиста јединствен феномен. Монах-иконописац је успео не само да изрази једну од најважнијих и најтежих за разумевање догми о јединству три лика Божја, него и да то учини на највишем уметничком нивоу. Богослови сматрају да је у овој икони сублимирана хришћанска представа о Богу и љубави.  

Како је настала икона Тројица?

Историја иконе нераскидиво је везана за Тројице-Сергијеву лавру, један од најважнијих православних манастира, који је основао Сергије Радоњешки. Сматра се да је икона „Тројица“ насликана у првој половини XV века (по мишљењу стручњака Третјаковске галерије, између 1422. и 1427. године). Наводно је ученик Сергија Радоњешког и други игуман манастира Никон тражио од Андреја Рубљова да наслика икону Свете Тројице „у част свог оца Сергија“ за тек саграђену Тројицку цркву манастира. Сматра се да је радионица Рубљова такође фрескама осликала читав Тројицки манастир.

Икона димензија 141,5 x 114 центиметара насликана је на дрвеној дасци. Била је једна од главних светиња манастира (осим моштију Сергија Радоњешког) и налазила се на иконостасу Тројицке цркве десно од царских двери.

Шта је на икони приказано?

„Свети Андреј, узевши за основу познату библијску причу 'Гостопримство оца Аврама' (где се Господ јавио Авраму у облику тројице путника – књига Постања, глава 18), ослободио ју је споредних детаља и претворио у симболичан израз тајне Божанске Тројице – истовременог јединства и тројства које се објављује у три лика: Оца, Сина и Светог духа“, објашњава православни свештеник Антониј Борисов.

Основу композиције чине три анђела и сто на којем се налази путир са главом бика. Овај путир је центар иконе и око њега су приказане фигуре у кругу (чак су и главе анђела погнуте тако да композиција чини круг). Путир као симбол Евхаристије, свете тајне причешћа, упућује на Нови завет и на самог Исуса Христа. Двојица анђела благосиљају путир, односно саму Христову жртву.

Историчари уметности и богослови до данас не могу да се сложе по питању ко међу анђелима представља коју од Божјих ипостаси. Једно од најраспрострањенијих тумачења тврди да се слева налази Бог-Отац, а у центру Бог-Син (њега заступају, између осталог, многи познати стручњаци за иконографију и многи представници цркве). Према другој верзији, Бог-Отац је ипак у центру, чиме се истиче његова централна улога у учењу о Тројству.

По чему је икона јединствена?  

Учење о Тројству, о три ипостаси једног Бога, спада међу најважније у хришћанству. Али сложеност њеног приказа је у томе што је Бог недоступан разуму, што „Бога нико није видео никад“, како каже Јеванђеље. У хришћанском иконопису било је покушаја да се Тројица прикаже у облику Бога-Оца-старца, Бога-Сина-Исуса и Светог духа као голуба. Међутим, овакво визуелно тумачење противречило је разумевању учења о Светом Тројству и доживљавано је као проблематично (умногоме због тога што се Бог-Отац не може приказати). 

Сачувани су врло ретки примери оваквог приказа Новозаветне Тројице: Бог-Отац у чијем крилу седи дете Исус (Спас Емануило), док се голуб појављује као симбол Светог духа (симбол голуба може се видети и на многим другим иконама и фрескама).

Андреј Рубљов је био први међу иконописцима који је успео да схвати и изрази божанско Тројство на другачији начин. Његово визуелно тумачење Тројице је заиста генијално и омогућава исправно разумевање овог учења које није лако схватити. Од тог тренутка руска православна иконографија се приликом приказивања Свете Тројице угледала управо на Рубљова. Придржавање овог канона прописано је и на црквеним саборима.

Сматра се да је појава ове иконе била могућа тек у XV веку, када је у духовној средини руског хришћанства и монаштва већ сазрела неопходност за созерцањем Бога и непосредном комуникацијом с Њим.

Осим тога, у приказу Тројице крије се посебан сакрални смисао управо за руско православље. Ова икона је својеврстан симбол јединствене Русије. „Тројица“ Рубљова настала је у доба када је почело уједињење руских земаља и борба против Татаро-Монгола. „Икона Свете Тројице постала је не само богословски манифест, него и израз црквене педагогије. Није узалуд велики руски светитељ Сергије Радоњешки управо пред ову икону (још из времена пре Рубљова) доводио горде кнежеве, позивајући их на уједињење и мир 'како би гледајући свету Тројицу савладали страх од мрског раздора овога света'“ – каже Антониј Борисов.

„Тројица“ данас  

Крајем XVI века икона је ради „очувања“ закована у тежак златан оквир, испод којег су се видела само лица тројице анђела (био је то и знак великог поштовања, јер су многи богати људи у ту сврху даривали злато, укључујући и цареве Ивана Грозног и Бориса Годунова). 

У оваквом „оклопу“ икона се налазила све до 1904. године, када је игуман манастира позвао рестаураторе да скину оквир и обнове горњи заштитни слој.

Током неколико векова икона је више пута рестаурирана и испоставило се да је савршено насликана. Преко ње је било неколико слојева боје, која је грубо прекривала оригинал. Одежде светитеља и позадина су неколико пута пребојени. Притом је однос према лицима био брижљивији и управо по томе се могло видети да је икона претрпела измене.

Рестауратори су очистили икону, уклонивши неколико каснијих слојева и откривши светле Рубљовљеве боје.

У оквиру антирелигијске кампање после револуције 1917. године бољшевици су одузимали црквене драгоцености за потребе државе. Ипак, били су у стању да препознају и сачувају поједине споменике „уметности и прошлости“. Тројице-Сергијева лавра је затворена, али специјална комисија је издвојила предмете са посебном уметничком и историјском вредношћу. Они су смештени у музеј, основан поред манастира. Међутим, 1929. године он је претворен у буквално „антирелигијски музеј“, а икона је предата Третјаковској галерији. 

Икона се тамо чува до данас, а напуштала је галерију само неколико пута. Године 1941. евакуисана је привремено у Сибир. Од 1997. године на Дан Свете Тројице икона се пребацује у храм-музеј при Третјаковској галерији – Храм Светог Николе на Толмачима.

2022. године икона је први пут за сто година враћена у Тројице-Сергијеву лавру поводом прославе 600-годишњице обретења моштију Сергија Радошњешког. Неколико дана налазила се на зиду Тројицке цркве у специјалној заштитној капсули која је одржавала потребну температуру и влажност.

У црквеним и ванцрквеним круговима већ низ година се полемише о томе да ли је потребно да се светиња у потпуности врати на своје законито место. Ипак, стручњаци тврде да су икони потребни посебни услови, клима и стални надзор, које је могуће обезбедити само у галерији.