Кратак сажетак приповетке „Пикова дама“ Александра Пушкина

Russia Beyond (Photo: Tretyakov Gallery; Рипол Классик, 2010)
Ово је прича о људској грамзивости, толико снажној да изазива халуцинације.
  • Пријавите се на наш Телеграм канал
  • Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
  • Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
  • Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
  • Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи
У тежњи да испуни своју страствену жељу, главни лик користи недозвољена средства како би од старе даме на самрти сазнао тајну коцкарског успеха.

Радња

Герман је руски царски официр немачког порекла. У њему тиња велика коцкарска страст, али је он сузбија јер сматра да нема довољно новца да покрије евентуални губитак. Зато он лично никада не седа за коцкарски сто, али све време нетремице посматра како се други официри картају.

Илустрација уз Пушкинову приповетку „Пикова дама“. Дрворез 1937-1940.

Као што и приличи типичном Немцу, он је веома дисциплинован у финансијском смислу, тј. није спреман да стави на коцку све што поседује како би му се отворила могућност да добије оно што тренутно не поседује. Герман је привржен принципима разборитости, уздржаности и трудољубивости, али у дубини његове душе ипак тиња страст према брзој и лакој заради.

Једне ноћи у разговору са другим официром сазнаје да тај његов колега има бабу, стару грофицу, која зна тајну три добитне карте. Ту тајну јој је поверио нико други до гроф Сен Жермен. Герман је потресен саопштењем. Обузима га неодољива жеља да некако изнуди ту тајну од старице.

Он прави план како да обезбеди приступ старој грофици и почиње да се удвара њеној младој штићеници Лизавети Ивановној. Успева да привуче пажњу младе девојке и наговара је да га пусти у кућу на ноћни састанак.

Илустрација уз Пушкинову приповетку „Пикова дама“. Дрворез 1937-1940.

Али уместо да оде у Лизаветину собу и изјави јој љубав, као што она очекује, Герман одлази право код старе грофице и захтева да му она открије своју тајну. Не наишавши на старичино разумевање он вади празан пиштољ и прети јој, и у том тренутку старица умире од страха.

Лизавета помаже Герману да напусти кућу. Са гађењем постаје свесна да је његово удварање било само параван за прљаву грамзивост.

Плашећи се освете због греха који је учинио, Герман одлази на грофичину сахрану. Прилази мртвачком сандуку и тада се догађа нешто невероватно – старица отвара очи и злобно га посматра.

После тог случаја Герман се враћа кући и много пије, а затим тоне у сан. У сну види како му прилази утвара старе грофице и обећава да ће му открити тајну три карте ако он њој обећа да ће сваке ноћи играти само једно дељење и да ће се оженити њеном штићеницом Лизаветом. Герман пристаје, а утвара му саопштава да су добитна комбинација тројка, седмица и кец.

Чим је сазнао тајну три карте, Герман је заборавио све остало. Сад га је интересовало само коцкање, у које се необуздано упушта, обузет комбинацијом тројке, седмице и кеца. Узима сву своју уштеђевину и одлази у коцкарницу где људи већ играју фараон са високим улозима.

Прве ноћи Герман ставља све на тројку и побеђује. Друге ноћи на седмицу ставља све што има, и поврх тога оно што је зарадио прошле ноћи. И опет односи победу, на велико незадовољство власника коцкарнице.

Илустрација уз Пушкинову приповетку „Пикова дама“. Дрворез 1937-1940.

Када је треће ноћи Немац ушао у коцкарницу, сви оставише своје партије и окупише се да посматрају невероватно картање. Овога пута Герман стави све на кеца, стриктно по инструкцији добијеној од грофице. Али када подиже руку, испод ње уместо кеца угледа даму пик. Читалац не зна да ли је Герман случајно погрешио и узео пикову даму уместо кеца, збуњен језивом сличношћу те даме са старом грофицом, или је то било дејство некакве натприродне силе.

Илустрација уз Пушкинову приповетку „Пикова дама“. Дрворез 1937-1940.

Било како било, Герман је изгубио све и сав ужаснут истрчао из коцканице. У кратком епилогу писац наводи како је Герман померио памећу и завршио у лудници. Читаоци уједно сазнају да је Лизавета срећна у браку са државним чиновником који има пристојну плату.

Шта се скрива иза ове приче?

Александар Пушкин је „Пикову даму“ написао 1933, а објавио ју је наредне године. Прича о људској грамзивости и натприродним појавама постала је изузетно популарна у Русији и Европи, и подстакла је руске и француске композиторе да компонују опере на ту тему. Један од њих је био и Петар Чајковски.

У „Пиковој дами“ Пушкин прича о људским пороцима као што су похлепа, равнодушност и лицемерје, као и о жељи да се богатство стекне без већег напора.

И поред спољашње чврсте самодисциплине Герман постаје жртва порока који дуго тињају у његовом срцу. А онда сазнаје за стару грофицу и њену тајну. Саблажњен могућношћу да се обогати, он осваја срце младе девојке и постаје узрок смрти старе грофице, и све то без икакве гриже савести. На крају, због свог егоизма и своје грамзивости губи све што поседује.

Необично је што су као инспирација за писање ове приче Пушкину послужили његови живи савременици – руска племкиња Наталија Голицина и њен унук, који је, како се причало, замолио бабу да му помогне када је на картама изгубио велику суму новца. Легенда каже да је стара племкиња открила своме унуку тајну три добитне карте коју јој је поверио гроф Сен Жермен, и тако га је спасла.

Овде прочитајте кратак сажетак романа „Идиот“ Фјодора Достојевског!

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“