РАЈ и ПАКАО у руском сликарству (СЛИКЕ)

Култура
АЛЕКСАНДРА ГУЗЕВА
Тешко је замислити како изгледају те две супротности које помиње Свето Писмо. Рај се у сликарству углавном приказује у виду светлог лика Божијег и анђела који седе на облацима. Са друге стране, многи сликари су пустили машти на вољу када је реч о приказима Страшног суда и безданима пакла.

Непознати уметник. „Силазак у ад“. Новгород. Крај 14. века

Атеље Андреја Рубљова. „Силазак у ад“. 1425-1427.

Дионисије и атеље. „Силазак у ад“. Око 1502-1503.

Кирил Уланов (Корнилије). „Силазак у ад“, 1713. (икона из Кривојезерске пустиње на обали Волге)

Иван Бељски. „Узношење Богородице на небо“, 1779.

Фјодор Бруни. „Страшни суд“ (фреска у Исакијевском храму, Санкт Петербург), 1840-их.

Фјодор Бруни. „Творац благосиља Своју творевину“ (фреска у Исакијевском храму, Санкт Петербург), 1840-их.

Михаил Нестеров. „Адам и Ева“, 1898.

Михаил Нестеров. „Христов силазак у ад“. Скица иконе за иконостас Храма Спаса на Крви у Санкт Петербургу, 1895.

Михаил Нестеров. „Вазнесење Господње“. Скица, 1895.

Виктор Васњецов. „Мајка Божија“, 1901. (скица мозаика за руску православну цркву у Дармштату, Немачка)

Виктор Васњецов. „Страшни суд“, 1904.

Василиј Кандински. „Анђео Страшног суда“, 1911.

Василиј Кандински. „Страшни суд“, 1912.

Кузма Петров-Водкин. „Изгнање из раја“, 1911.

Владимир Баранов-Росин. „Адам и Ева“, 1912.

Николај Рерих. „Силазак у ад“, 1933.

Николај Рерих. „Madonna Laboris“, 1933.

Павел Челишчев. „Ад“ или „Феномена“, 1938. (први део недовршеног триптиха „Ад, чистилиште, рај“)

Марк Шагал. „Рај“, 1960.