Масленица: Како је словенски пагански празник постао руска народна светковина

• Пријавите се на наш Телеграм канал
• Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
• Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
• Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
• Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

Нико и не мари за то што током ове недеље људи учествују и у даћама, и у приношењу жртава, и у паганским обичајима везаним за плодност. Сви ти обичаји су, наиме, словенски реликти из периода пре примања хришћанства. Тада је Масленица била симбол буђења природе, њеног обнављања и плодности, а самим тим и припреме за радове у пољу.

Који појмови су за Словене били кључни у прослави Масленице?

Сунце

Долазак пролећа је значио да ће сунце сијати јаче и дуже. Наши преци су замишљали Сунце као огњени точак који се котрља по небеском своду и тако се смењују дан и ноћ. Точак је стога и постао атрибут ритуала везаних за Сунце.

„Руси су у својим насеобинама дочекивали пролећно сунце током Масленице тако што су вукли саонице на којима је у средини био учвршћен стуб, а на стуб је монтиран точак који се вртео. У Сибиру је постојао обичај да се на тај точак попне момак у женској хаљини и кокошнику, што је према нашем народном предању било оличење сунца у виду женске особе“, написао је фолклориста и истраживач културе словенских народа Александар Афанасјев у својој књизи „Поетски доживљај природе код Словена“ (1865-1869).

Киша

Напоредо са сунцем за житеље села је исти значај имала и животворна влага, тј. пролећне кише и олује које су они такође „изазивали“ посебним ритуалима. У свести тадашњих људи небо је доживљавано као океан, а облаци као чамци и бродови који плове по њему.

Афанасјев наводи податак да је у Сибиру за време Масленице на неколико повезаних саоница постављан бродић са свом опремом и једрима. У предње саонице је упрезано и по двадесет коња, а на бродић је подизана „чесна Масленица“ (називом народног празника је замењено име заборављене древне богиње) и медведа (зооморфолошко оваплоћење громовника). У појединим градовима био је обичај да се у недељи Масленице људи возају у великом чамцу монтираном на саонице.

„Још недавно су људи у Архангелску на Масленицу возали по граду бика у огромним саоницама са запрегом од двадесет и више коња: то је пролећни долазак Перуна (словенског бога муње и грома) у олујном облаку. У складу са различитим поетским схватањима, громовник је био присутан или у облику разјареног бика, или је као чобанин терао на небеску пашу краве у виду облака и дојио их муњама“, пише научник.

Борба добра и зла

Смена годишњих доба је доживљавана као борба одлазеће зиме (и везаних за њу загробних, хтонских сила) и долазећег пролећа (и цветања живота).

Преломни период између два годишња доба и сукоб двају начела одражен је у ритуалним двобојима такмичарског карактера. Ту спада и такмичење у руском песничењу двеју екипа, а такође масленично лоптање и заузимање снежног града, истиче етнолингвиста и стручњак за словенски фолклор Татјана Агапкина у књизи „Митско-поетске основе словенског народног календара. Пролећно-летњи циклус“ (2002).

Детаљније: 5 заборављених „борилачких” обичаја за Масленицу 

Жртвоприношење

Период преласка из зиме у пролеће праћен је и ритуалним „убиством“ сламеног страшила које је спаљивано четвртог дана масленичне седмице. Тај чин је могао имати неколико симболичних значења: страшило је било оличење „умируће“ старе године или је симболизовало смрт, а његово спаљивање је означавало тријумф живота.

Фолклориста, етнограф, лингвиста и археолог Всеволод Милер (1848-1913) сматрао је да је страшило било оличење старе године која се убија пред долазак нове. Други фолклориста, Јевгениј Аничков (1866-1937), био је мишљења да оно симболизује смрт, а њено спаљивање тријумф живота.

Совјетски филолог Владимир Проп (1895-1970) је, са друге стране, истицао да страшило није само спаљивано, него је после спаљивања његов пепео закопаван у земљу са циљем да се оснаже њене репродуктивне снаге и њена плодност. Важно је што су сељаци вршили обред на пољу после сетве.

Сличан ритуал је вршен и у кући: мале лутке су спаљиване, а њихов пепео је разбациван по дворишту у правцу стоке да би се допринело њеној плодности, пише совјетски етнограф А.Б. Зернова. Масленицу ни случајно није требало оставити целу кад почне Велики пост. Тиме се додатно потврђује пагански карактер овог празника.

Умножавање живота

Кључни смисао Масленичне седмице било је стварање услова за умножавање живота.

То је конкретно био циљ кола у које се народ хватао. Коло подразумева кретање укруг, оно је оличење процеса савијања, мотања и обртања као метафоре везане за настанак живота, па је као такво било усмерено на добијање добре летине житарица, истиче Татјана Агапкина. Сличан задатак је имао и спуст са леденог брда, као и масленичне вожње саоницама: што је дужа вожња, више ће лан да порасте.

Идеја плодности није се односила само на обрадиву земљу и стоку, него и на човека. Млади су имали задатак да организују предбрачне игре, нарочито заједничко возање у саоницама. Било им је дозвољено и љубљење пред свима. Нежење и неудате девојке нису само подстицане на што брже ступање у брак, него су и исмеване. „Као казна“ им је за ноге везиван (или качен о врат) мали комад цепанице која симболизује кладе.

Детаљније: Пет заборављених обичаја руске Масленице 

За време весеља око масленичне ватре било је уобичајено изговарање срамотних речи, а такође повици и певање кратких песама еротског карактера.

„На Руском северу, на Уралу, у Сибиру и на другим местима последњег дана Масленице пред окупљеним народом један или неколико мушкараца су представљали на мразу како се Масленка бања у парном купатилу. Човек који је представљао Масленку скидао је са себе одело и потпуно обнажен узимао „веник“ (брезову метлицу), одлазио у чамац и тамо се парио, забављајући присутне“, пише Агапкина.

Помен

Људи на селу су веровали да се умрли преци истовремено налазе и на ономе свету и на земљи, што значи да су могли утицати на њену плодност. Због тога је било важно одобровољити их, тј. поменути. Палачинке су у Русији биле главно јело трпезе за помен умрлима.

У Рјазанској губернији се пред погреб прва палачинка испечена за помен стављала покојнику у уста. На даћама упокојени чланови породице као да су позивани да окусе прву палачинку, пише совјетски и руски лингвиста и слависта Валериј Мокијенко (рођен 1940. године).

Природно је што су палачинке постале важан атрибут прославе Масленице.

У Тамбовској губернији прва палачинка је стављана на кровни прозорчић за душе родитеља, у Калушкој је она у суботу уочи Масленице остављана на полици са иконама „за родитеље“, а у другим крајевима је ношена на гробље и остављана на гробу. У појединим губернијама је био обичај да побожне жене на Масленицу поједу ту палачинку покојнику за душу. Тако је прва палачинка била намењена умрлом, као својеврсни дуг према прецима који обезбеђују везу са загробним светом.

Додуше, та функција је касније потиснута у други план и палачинке су почеле да се асоцирају непосредно са Масленицом. На пример, 2022. године је Сверуски центар за проучавање јавног мњења (ВЦИОМ) спровео анкету и дошао до закључка да 87% грађана Русије планира да прави палачинке у седмици Масленице.

Датуми прославе Масленице

Масленица је везана за циклусе у природи и пре свега за дужину обданице, па је логично претпоставити да је прослављана од 21. и 22. марта, одмах после пролећне равнодневнице. Тако је, између осталих, сматрао етнограф Всеволод Милер. Данас су, међутим, датуми Масленице покретни јер су везани за Васкрс коме претходи Велики пост.

У време поста је било крајње неумесно разуздано весеље и угађање стомаку, али црква није могла да укине популарни древни народни празник, јер би тиме изазвала велико негодовање. А ако се има у виду да су већину православног становништва чинили житељи села, који су природно везани за аграрне циклусе, црква је била принуђена да се помири са паганском традицијом. Масленица је уписана у црквени календар под називом Сиропусна недеља и „прописано“ је да се празнује осам недеља пре Васкрса.

Фото-галерија: Масленица у руском сликарству https://rs.rbth.com/arts/88901-maslenica-u-ruskom-slikarstvu

Водич кроз седмицу Масленице: https://rs.rbth.com/arts/2013/03/10/maslenica_sedmica_jarilovih_palacinki_20641.html