Верници на Божићној литургији у Вазнесењској цркви у Новосибирску.
Александар Крјажев/SputnikРаније смо већ писали од којих елемената архитектуре се састоје руски храмови. Да погледамо сада, и уједно да објаснимо, како је уређена унутрашњост храма.
На улазу у храм налази се припрата, нека врста малог предсобља, где се често могу наћи информације о храму и распоред богослужења. Ту се налазе мараме и сукње којима се жене могу послужити, јер по правилу у православном храму жене треба да буду у сукњама и покривене главе, док мушкарци у храму треба да буду без капе.
Припрата има и историјски значај – раније су у православним црквама ту стајали покајници којима је било забрањено да уђу у храм. Данас се у припрати или на улазу у главни део храма налази црквена радња у којој се могу купити свеће, иконе, крстићи и православна литература.
Црква Живоначалне Тројице у Спасо-Преображенском Соловецком манастиру.
Иља Тимин/SputnikГлавни део храма је његов средишњи део који се зове наос. То је простор у коме верници стоје за време богослужења. Ако је храм велики, онда је овај простор подељен стубовима на неколико лађа. На зидовима се налазе иконе са библијским сценама, а у калоти куполе је често лик Христа Пантократора (Сведржитеља).
Патријарх московски и целе Русије Кирил на васкршњој литургији у Храму Христа Спаситеља у Москви.
Павел Бедњаков/SputnikЧим уђете у храм осетићете мирис тамјана, специфичне ароматичне смоле. Тамјан се пали за време богослужења помоћу брикета (комадића угља) у кадионици, металном сасуду са поклопцем који је причвршћен за ланце. Свештеник са кадионицом у рукама обилази цео храм и испуњава га димом и мирисом из кадионице.
Паљење кандила на иконостасу пред почетак саборне молитве.
Иља Најмушин /SputnikИконе могу бити посвећене светитељима, празницима и библијским сценама, Пресветој Богородици или Господу Исусу Христу. Обично испред иконе на ланцима виси упаљено кандило.
Ноћна божићна литургија у Знаменском храму у Дивногорску.
Иља Најмушин/SputnikИспред свих икона на поду стоје велики свећњаци, где верници пале свеће молећи се за здравље и спасење ближњих.
Традиција паљења свећа испред икона потиче из давних времена, још од првих векова хрићанства, када су се богослужења вршила у катакомбама и ликови светитеља у њима нису се могли видети без светлости свећа. Данас је куповина свеће уједно и прилог храму.
Божићна служба у Храму Христа Спаситеља у Калињинграду.
Виталиј Невар/SputnikУ свакој цркви се налази и четвороугаони сточић са свећама. По правилу он стоји испред иконе Распећа и симболизује Голготу. Ту верни пале свеће молећи се за упокојење својих преминулих сродника.
Црква Воскресења, Пљос, налоњ.
Александра ГузеваУ центру храма испред иконостаса налази се налоњ, специјално постоље са иконом. Иконе се на овом месту мењају, што зависи од светитеља или празника који се обележава.
Православни хор за певницом, Храм Свете Тројице у Јекатеринбургу.
Павел Лисицин/SputnikТо је издигнуто место које се налази бочно од олтара где стоје појци за време службе. Обично храм има две певнице, једну са леве, а другу са десне стране испред олтара.
Црква Воздвижења Часног Крста, Палех.
Александра ГузеваНајистакнутији и најлепши део храма је иконостас. То је цео зид са иконама који служи као преграда између олтара и наоса. Иконостас може имати од једног до осам редова икона (највиши иконостаси су карактеристични за барокне цркве 17. и 18. века). Храмови најчешће имају четири реда икона на иконостасу.
Иконостас Јурјегорског манастира на Манстирском језеру.
Игор Подгорниј/SputnikУ храму може бити неколико иконостаса. Они су по правилу мањи, налазе се у споредним олтарима, односно у посебно издвојеном или дозиданом делу храма и посвећени су различитим празницима или светитељима. Црква може имати више споредних олтара. На пример, Храм светог Василија Блаженог има десет споредних олтара распоређених укруг око једанаестог, главног олтара. Сваки олтар има засебну куполу. То смо помињали у чланку о спољашњем изгледу храма.
Васкршња служба у храму Светог Димитрија митрополита Ростовског чудотворца у селу Дмитријевско Тулске области.
Виталиј Белоусов/SputnikЦентралне двери на иконостасу отварају се само за време богослужења. Оне воде до Светог престола (више о томе мало даље у тексту). Пролазак кроз царске двери дозвољен је само свештеницима.
Испред олтара затворске цркве на територији поправне колоније Бр. 6 у Омску пред обред венчања.
Алексеј Маљгавко/SputnikНа бочним странама иконостаса налазе се још двоја врата (двери). Кроз њих могу да пролазе клирици који помажу свештенику у богослужењу, а једна врата могу да воде у ризницу, где се чувају свештеничке одежде и црквени сасуди.
Најважнији део богослужења у храму одвија се у олтару. Олтар је уздигнутији (од латинског altus – „висок“) од осталог дела храма, а од средишњег дела (наоса) одвојен је иконостасом. У олтар могу да улазе само свештенослужитељи и верници који имају благослов од својих свештеника. Жене у олтар могу да уђу само ако су се замонашиле или ако имају посебан благослов.
Унутрашњост храма у Јекатеринбургу.
Сергеј Пјатаков/SputnikОлтар је дословно жртвеник на коме се по хришћанској традицији приноси Бескрвна Жртва.
Свети Престо (Часна Трпеза)
Јереј Максим Масалитин (CC BY-SA 2.0)У средини олтара, иза Царских двери, налази се Свети престо. Њега верници виде издалека, када се за време службе отворе царске двери. Престо је сто од камена квадратног облика, висок је један метар и прекривен са два покривача. Доњи представља покров у који је увијено тело Христово приликом полагања у гроб, а горње платно представља славу у коју је Христос одевен после васкрсења и вазнесења.
На Часној трпези се налазе најважнији богослужбени предмети:
Патријарх московски и целе Русије Кирил на божићној литургији у Храму Христа Спаситеља поводом 1025-годишњице Крштења Русије.
Сергеј Пјатаков/SputnikПоред Светог престола стоји омањи сто на коме се вино и хлеб у виду просфоре припремају за литургију.
Свештеник поставља менору (седмокраки свећњак) за време освећења новог храма Сретења Господњег у Калињинграду.
Игор Зарембо/SputnikСвећњак на високом постољу за седам свећа који се обично налази у олтару поред Светог престола.
У зиду полукружне олтарске апсиде налази се посебно место са архијерејским троном. На њему за време богослужења седи архијереј.
Свечани обред дочекивања моштију светог Симеона Тримитунтског Чудотворца које су са Крфа стигле у Храм Христа Спаситеља.
Сергеј Пјатаков/SputnikУ храму се често налазе и чудотворне мошти светитеља. Оне се чувају у великим, богато украшеним ковчезима или у малим ковчежићима и мало већим шкрињама (посебно ако су намењени за чување делова моштију или одеће светитеља).
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу