Како изгледа унутрашњост руског православног храма (ИЛУСТРАЦИЈЕ)

• Пријавите се на наш Телеграм канал
• Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
• Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
• Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
• Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

Раније смо већ писали од којих елемената архитектуре се састоје руски храмови. Да погледамо сада, и уједно да објаснимо, како је уређена унутрашњост храма.

Наталија Носова

Припрата или нартекс (пронаос)

На улазу у храм налази се припрата, нека врста малог предсобља, где се често могу наћи информације о храму и распоред богослужења. Ту се налазе мараме и сукње којима се жене могу послужити, јер по правилу у православном храму жене треба да буду у сукњама и покривене главе, док мушкарци у храму треба да буду без капе.

Припрата има и историјски значај – раније су у православним црквама ту стајали покајници којима је било забрањено да уђу у храм. Данас се у припрати или на улазу у главни део храма налази црквена радња у којој се могу купити свеће, иконе, крстићи и православна литература.

Средишњи део храма (Наос)

Црква Живоначалне Тројице у Спасо-Преображенском Соловецком манастиру.

Иља Тимин/Sputnik

Главни део храма је његов средишњи део који се зове наос. То је простор у коме верници стоје за време богослужења. Ако је храм велики, онда је овај простор подељен стубовима на неколико лађа. На зидовима се налазе иконе са библијским сценама, а у калоти куполе је често лик Христа Пантократора (Сведржитеља).

Кадионица

Патријарх московски и целе Русије Кирил на васкршњој литургији у Храму Христа Спаситеља у Москви.

Павел Бедњаков/Sputnik

Чим уђете у храм осетићете мирис тамјана, специфичне ароматичне смоле. Тамјан се пали за време богослужења помоћу брикета (комадића угља) у кадионици, металном сасуду са поклопцем који је причвршћен за ланце. Свештеник са кадионицом у рукама обилази цео храм и испуњава га димом и мирисом из кадионице.

Иконе

Паљење кандила на иконостасу пред почетак саборне молитве.

Иља Најмушин /Sputnik

Иконе могу бити посвећене светитељима, празницима и библијским сценама, Пресветој Богородици или Господу Исусу Христу. Обично испред иконе на ланцима виси упаљено кандило.

Свећњаци и свеће

Ноћна божићна литургија у Знаменском храму у Дивногорску.

Иља Најмушин/Sputnik

Испред свих икона на поду стоје велики свећњаци, где верници пале свеће молећи се за здравље и спасење ближњих.

Традиција паљења свећа испред икона потиче из давних времена, још од првих векова хрићанства, када су се богослужења вршила у катакомбама и ликови светитеља у њима нису се могли видети без светлости свећа. Данас је куповина свеће уједно и прилог храму.

Палионица за свеће (горњи део је за живе, доњи за упокојене)

Божићна служба у Храму Христа Спаситеља у Калињинграду.

Виталиј Невар/Sputnik

У свакој цркви се налази и четвороугаони сточић са свећама. По правилу он стоји испред иконе Распећа и симболизује Голготу. Ту верни пале свеће молећи се за упокојење својих преминулих сродника.

Налоњ

Црква Воскресења, Пљос, налоњ.

Александра Гузева

У центру храма испред иконостаса налази се налоњ, специјално постоље са иконом. Иконе се на овом месту мењају, што зависи од светитеља или празника који се обележава.

Певница

Православни хор за певницом, Храм Свете Тројице у Јекатеринбургу.

Павел Лисицин/Sputnik

То је издигнуто место које се налази бочно од олтара где стоје појци за време службе. Обично храм има две певнице, једну са леве, а другу са десне стране испред олтара.

Иконостас

Црква Воздвижења Часног Крста, Палех.

Александра Гузева

Најистакнутији и најлепши део храма је иконостас. То је цео зид са иконама који служи као преграда између олтара и наоса. Иконостас може имати од једног до осам редова икона (највиши иконостаси су карактеристични за барокне цркве 17. и 18. века). Храмови најчешће имају четири реда икона на иконостасу.

• Први, најнижи ред садржи иконе које се поштују у одређеном месту. Царске двери у центру воде у олтарски простор који је иконостасом затворен од погледа верника. Лево од царских двери је најчешће икона Пресвете Богородице, а десно икона Господа Исуса Христа. Друга икона са десне стране је храмовна, тј. икона празника или светитеља коме је храм посвећен.
• У другом реду се налази композиција Деизиса која приказује Господа Исуса Христа, Пресвету Богородицу, светог Јована Крститеља, два архангела, а могу бити насликани и ликови дванаесторице апостола или посебно поштованих светитеља.
• У трећем реду су иконе посвећене празницима, тј. догађајима из Христовог земаљског живота.
• Остали редови могу бити посвећени старозаветним пророцима, праоцима, Светој Тројици, Адаму и Еви.

Иконостас Јурјегорског манастира на Манстирском језеру.

Игор Подгорниј/Sputnik

У храму може бити неколико иконостаса. Они су по правилу мањи, налазе се у споредним олтарима, односно у посебно издвојеном или дозиданом делу храма и посвећени су различитим празницима или светитељима. Црква може имати више споредних олтара. На пример, Храм светог Василија Блаженог има десет споредних олтара распоређених укруг око једанаестог, главног олтара. Сваки олтар има засебну куполу. То смо помињали у чланку о спољашњем изгледу храма. 

Царске двери

Васкршња служба у храму Светог Димитрија митрополита Ростовског чудотворца у селу Дмитријевско Тулске области.

Виталиј Белоусов/Sputnik

Централне двери на иконостасу отварају се само за време богослужења. Оне воде до Светог престола (више о томе мало даље у тексту). Пролазак кроз царске двери дозвољен је само свештеницима.

Испред олтара затворске цркве на територији поправне колоније Бр. 6 у Омску пред обред венчања.

Алексеј Маљгавко/Sputnik

На бочним странама иконостаса налазе се још двоја врата (двери). Кроз њих могу да пролазе клирици који помажу свештенику у богослужењу, а једна врата могу да воде у ризницу, где се чувају свештеничке одежде и црквени сасуди.

Олтар

Наталија Носова

Најважнији део богослужења у храму одвија се у олтару. Олтар је уздигнутији (од латинског altus – „висок“) од осталог дела храма, а од средишњег дела (наоса) одвојен је иконостасом. У олтар могу да улазе само свештенослужитељи и верници који имају благослов од својих свештеника. Жене у олтар могу да уђу само ако су се замонашиле или ако имају посебан благослов.

Унутрашњост храма у Јекатеринбургу.

Сергеј Пјатаков/Sputnik

Олтар је дословно жртвеник на коме се по хришћанској традицији приноси Бескрвна Жртва.

Свети престо (Часна трпеза)

Свети Престо (Часна Трпеза)

Јереј Максим Масалитин (CC BY-SA 2.0)

У средини олтара, иза Царских двери, налази се Свети престо. Њега верници виде издалека, када се за време службе отворе царске двери. Престо је сто од камена квадратног облика, висок је један метар и прекривен са два покривача. Доњи представља покров у који је увијено тело Христово приликом полагања у гроб, а горње платно представља славу у коју је Христос одевен после васкрсења и вазнесења.

На Часној трпези се налазе најважнији богослужбени предмети:

• Антиминс је литургијско платно на којем је представљено полагање Господа Исуса Христа у гроб. То је најважнији део Светог престола, без њега се не може служити литургија. Антиминс представља својеврсни свештени документ који је освештао и потписао архијереј, и послао храму као знак да је у њему дозвољено богослужење. По православном предању, у сваки антиминс ушивена је честица светих моштију.
• Престоно Јеванђеље у масивном, богато украшеном окову или повезу. Оно се износи за време службе и из њега се читају фрагменти који су предвиђени за тај дан.
• Престони крст. Њиме свештеници благосиљају народ на служби, освећују воду и подносе га верницима на целивање.
• Свећњак, који се пали само за време богослужења.
• Дарохранилица је посебан сасуд, дрвена или метална кутија у којој се чувају Часни Дарови (Тело и Крв Христова) за причешће болесника или самртника који нису могли да присуствују богослужењу.
• Дароносица је мали преносиви ковчежић који свештеник носи са собом када треба да обави причешће изван храма. У њу се из стављају честице Светих дарова из дарохранилице.
• Мирница је посебна кутијица у којој се чува посудица са светим миром за помазивање делова тела у Светој тајни Миропомазања.

Жртвеник

Патријарх московски и целе Русије Кирил на божићној литургији у Храму Христа Спаситеља поводом 1025-годишњице Крштења Русије.

Сергеј Пјатаков/Sputnik

Поред Светог престола стоји омањи сто на коме се вино и хлеб у виду просфоре припремају за литургију.

Менора (Седмокраки свећњак)

Свештеник поставља менору (седмокраки свећњак) за време освећења новог храма Сретења Господњег у Калињинграду.

Игор Зарембо/Sputnik

Свећњак на високом постољу за седам свећа који се обично налази у олтару поред Светог престола.

Горње место

У зиду полукружне олтарске апсиде налази се посебно место са архијерејским троном. На њему за време богослужења седи архијереј.

Кивот

Свечани обред дочекивања моштију светог Симеона Тримитунтског Чудотворца које су са Крфа стигле у Храм Христа Спаситеља.

Сергеј Пјатаков/Sputnik

У храму се често налазе и чудотворне мошти светитеља. Оне се чувају у великим, богато украшеним ковчезима или у малим ковчежићима и мало већим шкрињама (посебно ако су намењени за чување делова моштију или одеће светитеља).

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!