Први крсни ход сваки хришћанин изводи око крстионице одмах после свете тајне крштења. Већина хришћана то чини у наручју одрасле особе, јер су тада још бебе. По правилима тајне крштења после три потапања у воду и миропомазања „новоизабрани Христов ратник“ трипут обилази око крстионице идући за свештеником који у руци држи крст. Ако се крштава новорођенче, у наручју га носи кум.
Литија је посебно богослужење, када се верници уз певање литијских песама и молитви Богу, крећу у поворци за светим крстом и иконама, свештеницима и појцима. Они обилазе око неког места – на пример, храма или града – или се крећу према њему. Специфичност литије је у томе што се богослужење врши ван цркве и отворено је за све.
Одакле потиче крсни ход?
The Jewish Museum, New York/Public Domain
Крсни ход је древни хришћански обичај, мада се у Библији не спомиње под таквим називом. У Старом завету описане су две овакве процесије: обилазак зидина Јерихона са заветним ковчегом и пренос ковчега од стране цара Давида и цара Соломона. Ове поворке се могу сматрати за архетип литије, као и улазак Христа у Јерусалим, док га је народ пратио узвицима „Благословен у име Господње, царе Израиљев!“
Сматра се да су се литије појавиле као одговор на поворке јеретика које су одржавали аријанци (присталице аријанства) у Константинопољу за време Јована Златоустог (IV век нове ере). Као супротност њима успостављене су литије са певањем псалма, јектенија, химни и молитви. Из византијске традиције крсни ход се проширио код руских и других православних хришћана.
Какве литије могу бити?
Третјаковска галерија
Литије се деле на устаљене (прописане црквеним уставом) и произвољне. Устаљене литије одржавају се као обавезан део богослужења. На пример, литија на Васкрс, литија до воде на Крстовдан или обилазак храма три пута после његовог освећења.
Произвољне литије изводе се по благослову свештеника. У њих спадају, на пример, поворке са молитвама за време суше или поворке посвећене одређеним светитељима или случајевима помоћи Божје.
По времену одржавања литије могу бити једнодневне (што је најчешћи случај) и вишедневне, када верници прелазе много километара заустављајући се само на ноћење.
Литија као фактор уједињења
Русский музей/Public Domain
У XVII веку питање о смеру кретања крсног хода било је једно од најважнијих у спору између присталица „старог“ и „новог“ обреда. Традиционално литија се изводила „по сунцу“ односно у правцу кретања казаљке на сату. Никонове реформе окренуле су смер кретање супротно од казаљке на сату, што је било предмет спорова и један од повода за раскол руске православне цркве.
Међутим, временом су литије постале један од ретких ритуала који је могао да обједини староверце са осталим верницима. Од црквеног раскола староверцима је, наиме, било забрањено да одржавају литије, звоне у звона, граде храмове итд. Они ипак нису престали да славе Господа. Притом су многе старе иконе које су староверци поштовали остале у храмовима, где они нису имали приступ. Зато су само приликом литија, када су крстови и иконе изношени из храмова, они могли да им се помоле.
Основни смисао сваког крсног хода формулисан је још у Јеванђељу по Матеју: „Где су двоје или троје сабрани у име Моје, тамо сам и Ја међу Њима“, говори Христос. Учесници литије иду за крстом и иконама у свечаној поворци верујући да их духовно предводи Исус.