Зашто је Александар Островски најзначајнији руски драмски писац?

Први показао начин живота трговаца

У једној од првих комедија Александра Островског (1823-1886) „Своји смо, нагодићемо се“ (1849) описане су финансијске махинације московског трговца. Дотични је објавио да је банкротирао како не би вратио кредит, док га истовремено његов управник вара.

Комад је објављен у књижевном часопису и врло лепо примљен не само од стране читалаца, него и угледних руских критичара и писаца. Они су били одушевљени и језиком, и обухватношћу јунака, и драматургијом дела. Лав Толстој је рекао да је комедија невероватна, а Островског окарактерисао као „истински генијалног драмског писца“.

Сцена из комедије „Своји смо, нагодићемо се“, Мали театар, 1892.

Sputnik

Островски своје стваралаштво није засновао на класичној трагедији и типичним јунацима. У средишту његовог интересовања није високо друштво и узвишене теме, већ свакодневни живот и проблеми трговачког сталежа и обичног света.

Островски је одлично познавао ту материју. Отац правник желео је да син крене његовим стопама, али је овај искључен са прве године студија на Московском универзитету. Ипак, правничка каријера га није заобишла, отац га је запослио у суду, где је Островски надзирао комерцијалне парнице спахија, трговаца, индустријалаца, купаца. Оно са чим се ту сусретао послужило је као инспирaција за писање драма које нису биле само забавне, него и невероватно истините и архетипске.

Написао више од педесет драма

Прва драма Островског није се допала Николају Првом, па је император забранио њено приказивање у позоришту. Међутим, већ 1853. године један од наредних комада Островског „Не гурај се где ти није место“ премијерно је приказан у московском Малом театру.

Портрет Александра Островског, рад Василија Перова

Третјаковска галерија

Потом је написао више од педесет драма и комедија, а у наредних тридесет година његови комади премијерно су приказивани у московском Малом театру и Александринском театру у Петербургу.

У опусу Островског издвајају се ремек дела попут „Олује“, „Девојке без мираза“ или „Вукова и оваца“. Бројна његова дела играју се на сценама позоришта широм Русије и дан-данас.

Сцена из представе „Врело срце“, Мали театар

Владимир Федоренко/Sputnik

Да не говоримо о десетинама екранизованих. У најпознатије спадају совјетски филмови „Женидба Балзаминова“ (1964), „Сурова романса“ (1984), као и филмске бајке „Снегурочка“ (1968) и „После кишице, у четвртак...“ (1985).

Сви његови радови одлукују се оригиналношћу, изворношћу драматургије и чисто руским садржајима и карактерима.

Кадар из филма „Сурова романса“

Ељдар Рјазанов, Мосфиљм, 1984.

Створио руско драмско позориште

Пре Островског у руским драмским позориштима постављане су углавном класичне узвишене трагедије, Шекспир и Молијер. На руском језику били су објављени чувена комедија Александра Грибоједова „Невоље због памети“ и неколико генијалних комедија Николаја Гогоља, на сцену је постављано понешто од Пушкина, међутим руског материјала за театар било је изузетно мало.

Островски је за руско позориште имао истински реформаторски значај. Поред огромног броја оригиналних драма, увео је другачији приступ позоришној уметности и унео велику разноврсност у погледу радње и карактера. Поред тога сматрао је да већу пажњу треба посветити мајсторству и усклађености читаве трупе.

Кадар из филма „Женидба Балзаминова“

Константин Воинов, Мосфиљм, 1964.

„Добра драма допашће се публици и имати велики успех, али ако није добро одиграна неће се дуго задржати на репертоару“, писао је Островски.

Показао зрак светлости у мрачном царству

„Олуја“ (1859) је чувена драма Островског, врхунац његовог зрелог стваралаштва. Једно од првих дела које је отворило питање потлаченог положаја жена.

Главна јунакиња Катерина живи у изузетно патријархалној породици свог мужа који је хладан према њој, уз то принуђена да се покорава свекрви тиранину. На крају се заљубљује у другог човека и вара мужа, али не могавши да се избори са моралним падом, баца се у Волгу и страда.

Кадар из филма „Олуја”

Григориј Константинопољски/Premier Studios, 2019.

„Олуја“ је изазвала бурну реакцију друштва и критике. Публициста Николај Доброљубов написао је о комаду познати чланак „Зрак светлости у мрачном царству“, чији је наслов постао фразеологизам. Аутор чланка Катерину сматра жртвом старог окорелог света трговаца, одушевљен њеном храброшћу да му се супротстави. Чак и њено самоубиство доживљава као херојски и једини могући излаз из тог „мрачног царства“.

Комад је постављен на сцени Малог театра где је приказиван са великим успехом. И данас важи за еталон руске драме, а његови јунаци за универзалне.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!