Толстој у кругу породице и пријатеља 1908.
Карл Булла/Государственный музей Л. Н. Толстого/Russia in photoКога све није виђао и с ким се све није дружио у свом 82 године дугом животу Лав Толстој. Били су то и побуњени декабристи (о њима је планирао да напише роман, али је на крају написао „Рат и мир“), и други писци, људи из царског окружења и обични сељаци које је сретао на имању Јасна Пољана. Многи су желели да дођу у госте код великог писца и просто буду у близини човека који је за живота постао легенда.
„Често сам размишљао о томе да ће доћи дан када ће се пруочавати и најмање појединости везане за живот и личност Л. Н. Толстоја. И можда ће будућем читаоцу тада добродоћи сведочења не само о самом Толстоју, него и особама из његовог најближег окружења, између осталог о његовим пријатељима и познаницама“, писао је Толстојев секретар Валентин Булгаков, аутор низа есеја о његовим пријатељима и следбеницима.
Лав Толстој и Максим Горки, октобар 1900.
Софья Толстая/Государственный музей Л. Н. Толстого/Russia in photoТолстојев однос према младом Горком био је у стилу изреке „од љубави до мржње само је један корак“. Толстој је у почетку био одушевљен „истинским човеком из народа“, а у свом дневнику писао „Горки и Чехов врло су пријатни, нарочито први“. Толстоју, окренутом народу, посебно се допадало то што је Горки био фокусиран на реалистичне јунаке, осиромашене и посрнуле, одбачене и непотребне људе, изазивајући у својим делима љубав према њима.
Међутим, Горки је касније почео озбиљно да нервира Толстоја. Када је Горки прочитао Толстоју одломке из драме „На дну“ чија је радња смештена у коначиште за бескућнике, овај га је питао: „Зашто то пишете?“. Једна ствар је приказивати такве људе, а сасвим друга посвећивати им драму. Осим тога Толстоју се није допадало уверење Максима Горког да бога нема.
Невероватни успех који је драма постигла (Станиславски ју је поставио на сцени Московског художественог тетара), „дотукао“ је Толстоја. Горки је после тога отишао на турнеју по Америци, а Толстој у дневнику писао како је изненада почело да га иритира то што Горки даје интервјуе америчкој штампи и што се у Русији о њему толико писало.
Лав Толстој и Иља Рјепин, децембар 1908.
Софья Толстая/Государственный музей Л. Н. Толстого/Russia in photoРјепин и Толстој упознали су се у Москви 1880. године. У том тренутку Толстој није био толико познати писац. Нашавши се у фази „духовне потраге“ и преиспитивања вредности сам се упутио у атеље младог сликара (Толстој је имао 52, а Рјепин 36 година). Рјепин се касније сећао да је писац говорио дубоким искреним гласом о томе како су људи постали равнодушни према страхотама живота и кренули путем разврата.
Рјепин је ћесто посећивао Лава Толстоја у Хамовницима, а када је писац био у Москви шетали су и разговарали. Било је то дугогодишње дружење и истовремено полемика о свему (по питању уметности имали су непомирљиве ставове). Рјепин је урадио више од 20 портрета и скица за Толстојеве портрете. (Погледајте их у нашој галерији).
Антон Чехов и Лав Толстој, септембар 1901.
П. Сергеенко/Государственный музей Л. Н. Толстого/Russia in photoУпознали су се почетком деведесетих година деветнаестог века у Јасној Пољани. Међутим, Чехов који је пре тога прочитао „Рат и мир“, био је одушевљен Лавом Толстојем и његовим идејама. Толстоју који је био жива супротност, допадале су се кратке и сведене Чеховљеве приче, а „Душицу“ је сматрао правим ремек-делом. У овој причи главна јунакиња просто нестаје у пословима и бригама сваког свог мужа, прихватајући не само његова инереесовања, него и манир разговара. И док је Чехов ироничан према својој јунакињи, Толстоју се чини да је то прави идеал жене. Осим тога, Толстојева ћерка Татјана препознала је у „душици“ себе.
Када је Чехову био потребан новац, Толстој је све чинио да његове приче буду штампане. Могло би се рећи да је писце везивало нежно пријатељство, а када се његов пријатељ разболео од туберкулозе Толстој је то тешко поднео. Виђали су се и у Москви, и на Криму где су долазили да се лече. Чеховљева смрт Толстоја је дубоко узнемирила.
Међутим, о Чеховљевим драмама Толстој се врло лоше изражаваo. „Као што знате, ја не подносим Шекспира, али ваше драме су још горе“. Толстоја је нервирала пасивност јунака. „И докле ћете стићи са вашим јунацима. Са софе где леже до оставе и назад...“.
И Чехов је променио однос према Толстоју. „Толстојевски морал престао је да ме дотиче“, писао је Чехов заједничком познанику, издавачу Александру Суворину. „Рат је зло и суд је зло, али то не значи да треба да идем у опанцима и спавам на пећи заједно са радником и његовом женом“.
Лав Толстој и Анатолиј Кони
Софья Толстая/Јавно власништвоОво пријатељство било је посебно апсурдно. Толстој је био готово анархиста, критичар свих облика власти коју је доживљавао као насиље и закона као оправдавања тог насиља. А Анатолиј Кони био је познати правник, судија и руководилац касационог департмана Сената. Толстој је 1887. године позвао познатог правника у госте у Јасну Пољану.
После тога видели су се још неколико пута и водили преписку. Кони је једном приликом Толстоју испричао занимљив случај, како је током суђења један поротник у оптуженој проститутки препознао жену коју је некада завео и оставио. И у њему је прорадила савест, одлучио је да помогне несрећној жени, ожени је и заложи се за њено ослобађање. Ова прича оставила је снажан утисак на Толстоја и послужила као окосница за роман „Васкрсење“ на коме је радио више од десет година, и који је сматрао својим најбољим делом.
Владимир Чертков и Лав Толстој, 1909.
Томас Тапсель/Государственный музей Л. Н. Толстого/Russia in photoПосле осамдесетих година деветнаестог века, када је доживео духовни преврат, однос Лава Толстоја према неким уобичајеним и неопходним стварима битно се променио. Између осталог, разочарао се у цркву и брак, као свети савез мушкарца и жене. Променио се и његов однос према приватној својини, настојао је да се ослободи богатства, почео да носи чувену сељачку кошуљу, ради на земљи заједно са сељацима. Осим тога, одлучио је да се одрекне ауторских права на своја дела, што је довело до великог скандала у породици. Супруга Софија Андрејевна била је одлучно против, јер би то значило да ће породица остати без средстава, а бројна Толстојева деца без наследства.
У таквим поривима писца је здушно подржавао његов следбеник и лични секретар Владимир Чертков. Он је на писца имао велики утицај, предлажући му да напусти породицу и оде од куће. Између Черткова и Софије стално су избијали сукоби који су мучили Толстоја.
Чертков је прикупио Толстојеве изреке и саставио „Зборник мисли“ који је сам писац окарактерисао као „биографију моје мисли“. Једино је Черткову Толстој дозвољавао приступ у сваком тренутку, али и да редигује његове текстове. Чертков се бавио и објављивањем забрањених Толстојевих расправа о вери, због чега је имао проблема са полицијом.
Чертков се сматра и лидером покрета толстојевство. Због помагања секти духобораца (који су подржавали идеје Толстоја) цар је Черткова протерао у иностранство, а овај је у Енглеској наставио да објављује Толстојева дела.
Лав Толстој са ћерком Александром
Јавно власништвоИ док је са супругом Софијом Андрејевном имао компликоване односе, често испуњене конфликтима, млађа ћерка Александра била је пишчев лични секретар, истински пријатељ и најближа особа. Очевом стваралаштву и очувању његовог наслеђа Александра је посветила цео свој живот.
Управо је она основала и постала први руководилац музеја у Јасној Пољани и Толстојеве фондације. А када су је бољшевици ухапсили због другачијег мишљења, спасена је из логора уз посредовање сељака из Јасне Пољане. Па ипак, крајем 1920-их била је принуђена да напусти Русију. Године 1941. настанила се у САД.
Лав Толстој и Душан Маковицки
Алексей Савельев/Public Domain; SputnikБио је пореклом из Словачке, и пре него што ће постати Толстојев лекар, заинтересовао се за пишчеве моралне погледе, прочитавши забрањену приповетку „Кројцерова соната“ коју је и превео на словачки. Касније је превео и роман „Васкрсење“. И много допринео објављивању Толстојевих дела у иностранству.
Маковицки је дошао у Јасну Пољану 1904. године на позив Толстојеве жене као лични лекар, али је постао његов одани пријатељ и помоћник у многим стварима. Толстој је волео дуге шетње са Душаном и јахање, од чега није одустајао ни у поодмаклим годинама. Управо словачког лекара Толстој је повео са собом у тајном бегу из Јасне Пољане, када је, само неколико дана по одласку од куће и умро у путу, на железничкој станици, такође у присуству Маковицког.
О данима проведеним са великим писцем Маковицки је оставио сведочење у „Белешкама из Јасне Пољане“.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
