Московски кремљ на платнима руских сликара
Фјодор Алексејев. Никољска кула и Алевизов ров, 1800.
Сликар Фјодор Алексејев приказује Кремљ из неочекиваног угла. До 1814. године дуж његових зидина налазио се фортификациони ров који је касније насут и претворен у алеју са дрвећем.
Фјодор Алексејев. Црвени трг, 1801.
Уметник је приказао ужурбаност и вреву на тргу са трговачким тезгама, као и функционалну Спаску капију истоимене куле кроз коју се улази у Кремљ.
Иван Мошков. Москва. Кремљ. Спаска кула (Поглед из Кремља на капију Спаске куле), 1800-1802.
Сликар Мошков нам даје могућност да видимо унутрашњост древног Кремља. Спаска кула је најбитнија и она је у центру, а лево од ње је манастир Вазнесења Господњег који је срушен у совјетско доба.
Иван Ајвазовски. Пожар у Москви 1812. године, 1851.
Ајвазовски је познат као сликар морских пејзажа, тако да је овај пејзаж за њега неуобичајен јер не приказује воду, већ другу стихију – ватру. Приказани су обриси Кремља у чијој позадини букти највећи пожар у историји града за време рата са Наполеоном. (Овде прочитајте више о томе ко је спалио Москву)
Алексеј Саврасов. Московски Кремљ. Пролеће, 1873.
Све Саврасовљеве слике одишу неком врстом руске меланхолије. Његова природа је увек тужно увела и максимално реална. Чак је и Кремљ приказан у позадини старе ограде. Са друге стране, ту је и пролећно сунце које улива оптимизам.
Архип Куинџи. Москва. Поглед на Москворецки мост, Кремљ и Храм Василија Блаженог, 1882.
Кремљ је на овој слици композициони центар, а све остало изгледа као да је графички скицирано. Куинџи, руски мајстор осветљења, фантастично се поиграва светлошћу и сенком, дочаравајући тонове сунчаног дана.
Архип Куинџи. Москва. Поглед на Кремљ из Замоскворечја, 1882.
Још једна Куинџијева слика која приказује Кремљ са друге стране. Чини се да, као и у првом случају, главна ствар на њој није Кремљ, већ игра светлости.
Аристарх Лентулов. МОСКВА, 1913.
Архитектонски пејзаж представљен је својеврсним калеидоскопом зграда и приказа Москве. Сву ову „шароликост“, „декоративно-раскошну лепоту“, према речима самог уметника, он је разместио око звоника Ивана Великог, као централне тачке Кремља. И наравно, у овим црвеним потезима сликарске четкице могу се препознати и зидине Кремља и упечатљиви Храм Василија Блаженог.
Василиј Кандински. Москва. Црвени трг, 1916.
Кроз прозор атељеа Кандинског, такође сликара авангарде, пуцао је поглед на Кремљ. Уметник је на платну забележио читав московски „оркестар“ од цркава, кућа и фабричких димњака.
Борис Кустодијев. Пијаца на Цвети код Спаске капије на Црвеном тргу у Москви, 1917.
Кустодијев је волео жанровске сцене, а Црвени трг је приказао онаквим какав је он био од памтивека, тј. као тржницу. На слици је врева пред Васкрс. Ту су и трговци, и средњошколци, и племићи у крзненим капутима. А ту је и прелепи Храм Василија Блаженог и делић Спаске куле.
Аполинариј Васњецов. Московски кремљ. Храмови. 1894.
Златне куполе храмова Кремља, које блистају на сунцу, представљају једну од најлепших разгледница старе Москве.
Аполинариј Васњецов. Дућанчићи са књигама на Спаском мосту, 1916.
Васњецов, мајстор историјског пејзажа, приказује беле зидине средњовековног Кремља.
Уметник има и читав низ слика на којима прати историју и промене московског Кремља, од дрвеног и са белим зидинама, до тврђаве од црвене цигле.
Московски кремљ за време владавине Ивана Калите, 1921.
Претпостављени изглед Кремља са белим зидинама који је подигао Димитрије Донски. Крај 14. века. 1922.
Московски кремљ за време владавине Ивана III, 1921.
Процват Кремља. „Мост свих светих“ и Кремљ крајем 17. века, 1922.
Михаил Бобишов. Почасна паљба. Москва. Кремљ 1945, 1958.
На овом акварелу снопови светлости представљају почасну паљбу и радост поводом Победе. А народ хрли на Црвени трг да прослави овај дуго очекивани дан.
- Пријавите се на наш Телеграм канал
- Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
- Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
- Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
- Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу