Зашто су неки православни храмови у Русији грађени у неоготском стилу?

У 18. и 19. веку у Русији су се појавили храмови у стилу готике, иако тај стил није био карактеристичан за православље. На руском тлу је овај средњовековни европски стил попримио црте древне руске архитектуре, барока и класицизма, и тако је настала „руска готика“ (неоготика или псеудоготика), а ово су њени најупечатљивији примери.

Чесменски храм (Храм светог Јована Претече) у Санкт Петербургу

Прве готичке грађевине појавиле су се за владавине императорке Катарине II, која је била Немица. Она је наредила да се ова необична црква подигне у част победе руске флоте над турском у Чесменској бици 1770. године. Храм се налази на путу за Царско Село, у коме је царица често боравила преко лета.

Дворски појац Марк Полторацки је 1790. године на свом имању Красноје у Тверској области подигао храм Преображења, и то је готово идентична копија Чесменског храма.

Храм Владимирске иконе Пресвете Богородице близу Москве

На имању Биково у близини Москве током 1780-их је подигнут храм који више подсећа на дворац Дизнијеве принцезе. Не зна се тачно ко је био архитекта, мада се пројекат приписује Василију Баженову, који је за Катарину II саградио дворски комплекс у Царицину и неколико зграда у Московском кремљу. Имање је припадало генералу Михаилу Измаилову који је био задужен за изградњу у Москви (и био ожењен рођаком царске породице).

Знаменска црква код Липецка

Готички стил у архитектури постао је модеран и у провинцији. Грофица Татишчева је на свом имању у Вешаловки (сада Липецка област) током 1790-их уз помоћ кметова који су били мајстори за градитељство подигла храм у част иконе Пресвете Богородице „Знамење“. И овај пројекат се такође приписује Баженову.

Готичка капела у Петерхофу

Временом је готички стил у архитектури постао још популарнији. Император Николај I је током 1830-их наредио да се при петерхофском парку „Александрија“ сагради црква. Необичан храм, који подсећа на минијатурну готичку катедралу, освећен је у част Александра Невског. Аутор пројекта био је немачки архитекта Карл Шинкел, који је саградио и цркву Фридрихсвердер у Берлину. Касније су и други цареви волели да посећују ову цркву током лета са својим породицама.

Храм светих апостола Петра и Павла у Санкт Петербургу

Грофица Варвара Шувалова је 1830-их изградила готичку цркву на свом имању Парголово у северном делу Петербурга у знак сећања на покојног мужа. Аутор пројекта био је архитекта Александар Брјулов (брат уметника Карла Брјулова). Јединствена карактеристика цркве је мрежасти метални кров шаторасте конструкције.

Никољски храм Можајског кремља

Почетком 19. века одлучено је да се изгради нови храм у древном Кремљу града Можајска, западно од Москве. Пројекат је припремио архитекта Алексеј Бакарев, који је вешто комбиновао уобичајену руску храмовну конструкцију са обиљем готичких декоративних елемената. Храм је освећен у част Николаја Чудотворца, тачније у част иконе „Николе Можајског“, заштитника овога града. Сматрало се да је здање добро осмишљено па је касније Бакареву поверено да у готичком стилу преправи и Никољску кулу Московског Кремља.

Храм Свете Тројице у Рјазањској области

У граду Гус-Железни, недалеко од Касимова, оружари и индустријалци Баташови су изградили луксузно имање и цркву Свете Тројице у псеудоготичком стилу. Изградња храма је завршена 1868. године, а трајала је више од 60 година због смрти главног наручиоца и задужбинара. Пројекат је и овог пута приписан Василију Баженову, иако постоји мишљење да је архитекта био Иван Гагин, локални самоуки градитељ из Касимова.

• Пријавите се на наш Телеграм канал
• Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
• Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
• Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
• Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи