Провинцијални град у Русији. Моћна жена по имену Варвара Ставрогина на свом имању дочекује госте. Сви чекају долазак њеног сина Николаја Ставрогина. Он је наочит и тајанствен младић бајроновског типа, чију личност окружују гласине и оговарања. Николај се појављује у друштву пријатеља, човека по имену Петар Верховенски, који је вођа и главни идеолог тајне револуционарне ћелије у којој окупља омладину социјалистичких и нихилистичких убеђења.
Изненада Ставрогина пред свима ошамари Иван Шатов, члан њиховог кружока. Он је бивши студент који је некада био наклоњен револуционарним идејама, али сада верује у идеју руског народа као народа-богоносца, као и да је вера једини прави пут за Русију.
Одмах сви почињу да нагађају зашто је Ставрогин добио шамар, али нико не зна са сигурношћу. Међутим, највероватније разлог лежи у томе што је Ставрогин завео Шатовљеву сестру (како се касније испоставља).
Верховенски жели да своју револуционарну групу повеже злочином и заједничком тајном и зато планира убиство. Одлучује да Шатов буде ова политичка жртва. Верховенски тврди да Шатов планира да обавести полицију о њиховој организацији и на тај начин наводи остале да пристану на убиство.
Верховенски убија Шатова, али у шоку након тога напушта Русију. Остали чланови групе су откривени и ухапшени. А Ставрогин одузима себи живот.
Истовремено у провинцији где се радња одиграва почињу бурна дешавања: пожари, болести, насиље и побуне – као демони они продиру и шире се кроз друштво.
Многи романи Достојевског били су на неки начин инспирисани реалним злочинима (укључујући „Браћу Карамазове“ и „Злочин и казну“). „Зли дуси“ нису изузетак. Овога пута писца је шокирало убиство студента од стране групе револуционара Сергеја Нечајева 1969. године. Забринут због пораста револуционарног терора у Русији Достојевски је написао свој у највећој мери политички роман.
Достојевски је био монархиста, верник Руске православне цркве и словенофил. Одбацивао је све нове либералне и нихилистичке идеје, сматрајући их погубним за Русију.
Овај револуционарни покрет приказан је као мрачна демонска снага која трује омладину и студенте. У роману постоји упечатљива сцена са оцем Верховенског (човеком који је те младе људе научио либералним идејама). Он случајно среће жену која му цитира епизоду из Библије о Исусу који истерује демоне из опседнутог човека и пореди овог човека са Русијом. Достојевски на тај начин поручује да само вера може спасти Русију, а као епиграф романа ставља цитат из Јеванђеља по Луки.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
