1. „Пут у живот“ (Путевка в жизнь), 1931.
Николај Ек, 1931/„Межрабпомфильм“
После револуције и грађанског рата у младој социјалистичкој држави појавило се много деце без крова над главом. Према различитим изворима, било их је између 4 и 7 милиона почетком 1920-их. Држава је преузела бригу о њима, одводила их са улица у специјална прихватилишта и васпитавала их као нове грађане.
Први совјетски звучни филм „Пут у живот“ посвећен је овом процесу. То је прича о преваспитавању банде тинејџера у радничкој комуни. У појединим случајевима преваспитавање није ишло глатко.
Филм је снимио тада непознати редитељ Николај Ек (право име Јуриј Ивакин). „Пут у живот“ је добио награду за најбољу режију на првом Међународном филмском фестивалу у Венецији 1932. године и затим је приказан у више од 100 земаља.
2. „Весели момци“ (Веселые ребята), 1934.
Григориј Александров, 1934/„Москинокомбинат“
Прва совјетска музичка комедија у којој је тријумфовала млада Љубов Орлова. „И онај ко са песмом корача кроз живот никада и нигде неће бити изгубљен“ – то је и данас једна од најпознатијих и најомиљенијих песама у Русији. Филм Григорија Александрова говори о пустоловинама чобанина Костје који постаје диригент џез оркестра и кућне помоћнице Ане која је постала певачица. Костју игра Леонид Утјосов, један од најбољих совјетских глумаца онога доба.
3. „Чапајев“ (Чапаев), 1934.
Георгиј Васиљев, Сергеј Васиљев, 1934/„Ленфильм“
Филм Георгија и Сергеја Васиљевих о хероју Грађанског рата Василију Чапајеву добио је прву награду на првом Московском филмском фестивалу 1935. године. Браћа Васиљеви су снимили филм по истоименом роману Дмитрија Фурманова који је служио у Чапајевљевој јединици.
Филм је и у званичним круговима добио признање, и стекао је симпатије гледалаца.
4. „Циркус“ (Цирк), 1936.
Григориј Александров, 1936/„Мосфильм“
Мјузикл у коме главну улогу игра Љубов Орлова. Америчка циркусанткиња родила је тамнопуто дете, после чега одлази у Москву и тамо проналази уточиште, а уједно срећу и љубав. Главна песма „Широка је земља моја рођена“ касније је коришћена као шпица Свесавезног радио-програма. После распада СССР-а било је предлога да се она чак прогласи за химну Русије.
5. „Груња Корнакова“ (Груня Корнакова), 1936.
Николај Ек, 1936/„Межрабпомфильм“
Ек се прославио као редитељ првог звучног филма, али и као редитељ првог филма у боји. Груња Корнакова, радница у фабрици порцелана у царском периоду, подстиче друге људе да се боре за своја права.
Технологију кадрова у боји осмислио је совјетски филмски сниматељ Фјодор Проворов. Филм је сниман на две филмске траке (црвену и плавозелену), а затим су оне спајане. У америчкој кинематографији постојала је слична технологија тонирања која је добила име „Синеколор“.
6. „Седам храбрих“ (Семеро смелых), 1936.
Сергеј Герасимов, 1936/„Ленфильм“
Може ли се снимити комедија о експедицији на Северни пол? Сергеју Герасимову је то пошло за руком. Филм „Седам храбрих“ говори о комсомолцима који су се пријавили као добровољци да освајају Арктик. За експедицију су изабрана шесторица, али кад су стигли на циљ испоставило се да у пртљагу имају „слепог путника“ , такође добровољца који је жарко желео да стигне на Северни пол.
7. „Петар Први“, 1937-1938.
Владимир Петров, 1937-1938/„Ленфильм“/Sputnik
Филм из два дела посвећен је најважнијим историјским догађајима у Русији с почетка 18. века. Кроз радњу која траје нешто више од три и по часа редитељ Владимир Петров приказује настанак Руске империје. Филм је заснован на истоименој драми Алексеја Толстоја. Кроз деценије које промичу приказане су дворске интриге и велике реформе, као и освајање Сибира и Далеког истока.
Историчари су приметили поједине фактографске грешке, али је ипак у питању уметничко дело које гледаоци и данас високо цене.
8. „Александар Невски“ (Александр Невский), 1938.
Сергеј Ајзенштајн, Дмитриј Васиљев, Борис Иванов, 1938/„Мосфильм“
Вечно млада класика Сергеја Ајзенштајна, „оца“ совјетске кинематографије. Војска руског кнеза односи победу над крсташима на Чудском језеру 1242. године. Главна идеја филма је борба против туђина-завојевача.
Поједине колеге су критиковале Ајзенштајна због претеране „помпезности“ и извесног несклада између радње филма и историјских догађаја. Филм садржи епске сцене са великим бројем статиста, нарочито у сценама где се приказују битке. Музику је компоновао Сергеј Прокофјев.
Филм се допао и руководству земље и гледаоцима, и још увек је редовно у врху ммногих ранг-листа најбољих филмова свих времена.
9. „Волга-Волга“, 1938.
Григориј Александров, 1938/„Мосфильм“
Назив филма је смислио Чарли Чаплин, са којим се редитељ Григориј Александров упознао када је боравио у САД. У овој музичкој комедији главну улогу игра Љубов Орлова. То је прича о уметницима који одлазе у Москву на конкурс аматерске уметничке делатности. Успут доживљавају забавне (и не много забавне) авантуре.
Филм је у суштини промовисао масовне омладинске подухвате и замишљен је тако да буде својеврсно упутство за рад са младима који су управо завршили школу. Сматра се да је ово био један од омиљених филмова Јосифа Стаљина.
10. „Нахоче“ (Подкидыш), 1939.
Татјана Лукашевич, 1939/„Мосфильм“
Фаина Рањевска је и данас једна од најчешће цитираних глумица совјетске кинематографије. Позната је фраза „Муља, немој да ме нервираш“ из прелепе комедије „Нахоче“ редитељке Татјане Лукашевич. То је прича о девојчици која се изгубила у Москви и о супружницима Муљи и Љаљи који су је пронашли и хоће да је усвоје. Врло леп пејзажни филм у коме се може видети како је изгледала Москва током 1930-их.