Како су руски племићи комуницирали помоћу цвећа

„Воли ме – не воли ме, пољуби ме – пљуне ме, уз груди ме привије – дођавола пошаље“. Скоро сви су изговарали ове речи док су кидали латице камилице.

Ритуали са камилицом били су познати још у старом Египту, где се сматрало да је то божански цвет. Камилица је приказана на Тутанкамоновим сандалама, а уљем камилице кропљено је фараоново тело пре погреба.

У Средњој Азији и на Блиском истоку цвеће је одувек играло велику улогу у верским ритуалима и свакодневним прославама. Одатле је ова мода у 18. веку стигла и у Европу.

Леди Мери и игра „селам“ или „језик цвећа“

Мери Вортли Монтегју, Чарлс Џервас после 1716.

National Gallery of Ireland

Леди Мери Вортли Монтегју, енглеска аристократкиња и песникиња, живела је 1716-1718. у Истанбулу са мужем који је био британски посланик у Османлијском царству. Писма која је она слала у отаџбину објављена су у Лондону 1763. и одмах су постала веома популарна. Европско друштво тог времена било је фасцинирано Османлијским царством. Та мода се звала „туркери“. Захваљујући њој је постао познат и „језик цвећа“, описан у писмима леди Монтегју.

„Нема те боје, ни цвета, нити корова, ни воћа, траве, каменчића или птичијег пера, за које се не би нашао одговарајући стих. И ви се на тај начин можете свађати, грдити једни друге или слати писма пуна страсти, пријатељства и љубазности, или писати шта има ново, а да при томе не ’испрљате руке’“, написала је леди Монтегју, говорећи о турској женској игри „селам“ у којој су отмене даме једна другој слале неке стварчице чији се називи римују. Била је то нека врста споре књижевне игре „бу-риме“ (унапред написана рима за коју се касније пишу стихови).

„Селам, или Језик цвећа“, Санкт Петербург, 1830.

Фондови ГМП. „Библиотека руске поезије И.Н. Розанов“

Цвеће је у овој игри имало мноштво симболичних значења. Британце је, конкретно, привукла могућност да шаљу шифроване поруке. Затворено и уштогљено енглеско друштво обожавало је тајне кодове и шифре помоћу којих су могли да комуницирају на скривене теме а да не скрећу на себе пажњу, или да флертују, не говорећи ни речи.

Дмитриј Ознобишин

Public domain

Одмах након објављивања писама леди Монтегју у Европи су почели да се појављују „речници цвећа” који су објашњавали метафоричко значење различитих врста. У Русији су ови речници најпре превођени са страних језика, а значења су руком преписивана у албуме.

Познати песник Дмитриј Ознобишин је 1830. објавио књигу „Селам, или језик цвећа“. У предговору је написао да му је као основа за објављивање послужио превод немачке књиге „Језик цвећа“ из 1823. И од тада су руске даме и каваљери имали свој речник и могли су да састављају „букете-поруке“.

Како се разговарало на „језику цвећа“

Из књиге „Селам, или језик цвећа“, Санкт Петербург, 1830.

Public domain

Ознобишин је у својој књизи описао многа значења цветова. За вас смо припремили најразумљивије и најмаштовитије од њих.

Грана кајсије – Очараваш ме својом предивном душом

Багрем – Пријатељство лечи љубавне ране

Алоја – Огорчен сам твојим поступком

Звездан – Да ли си у стању да волиш непрекидно?

Босиљак – Само ме изблиза можеш боље упознати

Недирак – Блисташ пред свима као царица

Гранабрезе – Пођи за мном и бићемо срећни

Лист брезе – Ослони се на мене

Бршљан – Заувек и чврсто везан сам за оно што сам једном изабрао

Кукута (болеглав) – Божанствена сила љубави не боји се смрти

Глог – Одушевљен сам кад ти певаш

Зова – Не препознајеш ме

Црна зова – Твоја сам

Различак – Буди једноставан, као он

Удовичица (Скабиоза) – Тужна сам

Вресак – Видећемо се ти и ја

Лист грожђа – Воли и уживај у томе

Цвет вишње – Моје намере су чедне

Стричак – Увредио си ме

Брест (лист) – Не падај духом

Гарденија – Кад пролазиш поред мене, срце ми се радује

Каранфил (бели) – Препусти мени бригу о свему

Дивљи каранфил – Мори ме љубав према теби

Далија (георгина) – Могу ли се приближити поноситој?

Иглица (девојачко око) – Морам да те видим тајно и да разговарам са тобом

Украсни грашак – Живим ради тебе

Хортензија – Зар си толико окрутна?! Како си ме могла тако брзо заборавити?

Оригано – Све се радује мом благостању

Кантарион – Веруј у моју љубав

Перуника – Зашто си пореметио мир у моме срцу?

Кактус – Кратко сам био срећан са тобом

Удика (калина) – Зашто си тако хладна и безосећајна

Чемпрес – Кад смрт прекине моју безнадежну љубав, пусти сузу на мом гробу

Звончићи – Кад ћемо данас имати времена за разговор?

Клас пшенице – Побринућу се да ускоро будеш моја

Клас ражи – Срећници су они који воле и који су вољени

Коприва – пази, ја сам још девојка

Лаванда – Не разумем те

Ђурђевак – Дуго сам те тајно волела

Бели љиљан (крин) – Нек ти срце буде чисто и чедно!

Лук – Зашто плачеш кад сам тако близу тебе?

Питоми мак – И у добру и у злу, сећање на тебе заувек ће бити део мене

Малина – Прими овај знак поштовања

Подбел – Шта да очекујем, љубав или равнодушност?

Маховина – Туговаћу на рушевинама прошлости, чувајући вечну постојаност и не обазирући се на време које протиче

Нарцис (жути) – Са завишћу гледам оне који те окружују

Драгољуб – Буди активан

Незаборавак (споменак) – Овај цвет ће ти све уместо мене рећи

Маслачак – Где год да се нађем, ту је мој дом

Папрат – Само спој двају срдаца може пружити дуготрајно задовољство

Першун – Буди скроман

Раскошни божур – Како уопште ниси довитљив?

Сунцокрет – Зар ни љубав не може да победи твој понос?

Чичак (репух) – Животна олуја нас је заобишла!

Ружа (бела) – Ти презиреш моју љубав; ја умирем

Ружа (жута) – Да ли је искрена твоја љубав?

Јапанска ружа (хибискус) – Претвараш се

Ружа (црвена) – Освојио си моје срце!

Грана руже – Не!

Листић руже – Да!

Рузмарин – Ускоро ћеш са мном стати пред олтар

Камилица – Један твој слатки поглед утешиће ме у патњама

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!