„Воли ме – не воли ме, пољуби ме – пљуне ме, уз груди ме привије – дођавола пошаље“. Скоро сви су изговарали ове речи док су кидали латице камилице.
Ритуали са камилицом били су познати још у старом Египту, где се сматрало да је то божански цвет. Камилица је приказана на Тутанкамоновим сандалама, а уљем камилице кропљено је фараоново тело пре погреба.
У Средњој Азији и на Блиском истоку цвеће је одувек играло велику улогу у верским ритуалима и свакодневним прославама. Одатле је ова мода у 18. веку стигла и у Европу.
Мери Вортли Монтегју, Чарлс Џервас после 1716.
National Gallery of IrelandЛеди Мери Вортли Монтегју, енглеска аристократкиња и песникиња, живела је 1716-1718. у Истанбулу са мужем који је био британски посланик у Османлијском царству. Писма која је она слала у отаџбину објављена су у Лондону 1763. и одмах су постала веома популарна. Европско друштво тог времена било је фасцинирано Османлијским царством. Та мода се звала „туркери“. Захваљујући њој је постао познат и „језик цвећа“, описан у писмима леди Монтегју.
„Нема те боје, ни цвета, нити корова, ни воћа, траве, каменчића или птичијег пера, за које се не би нашао одговарајући стих. И ви се на тај начин можете свађати, грдити једни друге или слати писма пуна страсти, пријатељства и љубазности, или писати шта има ново, а да при томе не ’испрљате руке’“, написала је леди Монтегју, говорећи о турској женској игри „селам“ у којој су отмене даме једна другој слале неке стварчице чији се називи римују. Била је то нека врста споре књижевне игре „бу-риме“ (унапред написана рима за коју се касније пишу стихови).
„Селам, или Језик цвећа“, Санкт Петербург, 1830.
Фондови ГМП. „Библиотека руске поезије И.Н. Розанов“Цвеће је у овој игри имало мноштво симболичних значења. Британце је, конкретно, привукла могућност да шаљу шифроване поруке. Затворено и уштогљено енглеско друштво обожавало је тајне кодове и шифре помоћу којих су могли да комуницирају на скривене теме а да не скрећу на себе пажњу, или да флертују, не говорећи ни речи.
Дмитриј Ознобишин
Public domainОдмах након објављивања писама леди Монтегју у Европи су почели да се појављују „речници цвећа” који су објашњавали метафоричко значење различитих врста. У Русији су ови речници најпре превођени са страних језика, а значења су руком преписивана у албуме.
Познати песник Дмитриј Ознобишин је 1830. објавио књигу „Селам, или језик цвећа“. У предговору је написао да му је као основа за објављивање послужио превод немачке књиге „Језик цвећа“ из 1823. И од тада су руске даме и каваљери имали свој речник и могли су да састављају „букете-поруке“.
Из књиге „Селам, или језик цвећа“, Санкт Петербург, 1830.
Public domainОзнобишин је у својој књизи описао многа значења цветова. За вас смо припремили најразумљивије и најмаштовитије од њих.
Грана кајсије – Очараваш ме својом предивном душом
Багрем – Пријатељство лечи љубавне ране
Алоја – Огорчен сам твојим поступком
Звездан – Да ли си у стању да волиш непрекидно?
Босиљак – Само ме изблиза можеш боље упознати
Недирак – Блисташ пред свима као царица
Гранабрезе – Пођи за мном и бићемо срећни
Лист брезе – Ослони се на мене
Бршљан – Заувек и чврсто везан сам за оно што сам једном изабрао
Кукута (болеглав) – Божанствена сила љубави не боји се смрти
Глог – Одушевљен сам кад ти певаш
Зова – Не препознајеш ме
Црна зова – Твоја сам
Различак – Буди једноставан, као он
Удовичица (Скабиоза) – Тужна сам
Вресак – Видећемо се ти и ја
Лист грожђа – Воли и уживај у томе
Цвет вишње – Моје намере су чедне
Стричак – Увредио си ме
Брест (лист) – Не падај духом
Гарденија – Кад пролазиш поред мене, срце ми се радује
Каранфил (бели) – Препусти мени бригу о свему
Дивљи каранфил – Мори ме љубав према теби
Далија (георгина) – Могу ли се приближити поноситој?
Иглица (девојачко око) – Морам да те видим тајно и да разговарам са тобом
Украсни грашак – Живим ради тебе
Хортензија – Зар си толико окрутна?! Како си ме могла тако брзо заборавити?
Оригано – Све се радује мом благостању
Кантарион – Веруј у моју љубав
Перуника – Зашто си пореметио мир у моме срцу?
Кактус – Кратко сам био срећан са тобом
Удика (калина) – Зашто си тако хладна и безосећајна
Чемпрес – Кад смрт прекине моју безнадежну љубав, пусти сузу на мом гробу
Звончићи – Кад ћемо данас имати времена за разговор?
Клас пшенице – Побринућу се да ускоро будеш моја
Клас ражи – Срећници су они који воле и који су вољени
Коприва – пази, ја сам још девојка
Лаванда – Не разумем те
Ђурђевак – Дуго сам те тајно волела
Бели љиљан (крин) – Нек ти срце буде чисто и чедно!
Лук – Зашто плачеш кад сам тако близу тебе?
Питоми мак – И у добру и у злу, сећање на тебе заувек ће бити део мене
Малина – Прими овај знак поштовања
Подбел – Шта да очекујем, љубав или равнодушност?
Маховина – Туговаћу на рушевинама прошлости, чувајући вечну постојаност и не обазирући се на време које протиче
Нарцис (жути) – Са завишћу гледам оне који те окружују
Драгољуб – Буди активан
Незаборавак (споменак) – Овај цвет ће ти све уместо мене рећи
Маслачак – Где год да се нађем, ту је мој дом
Папрат – Само спој двају срдаца може пружити дуготрајно задовољство
Першун – Буди скроман
Раскошни божур – Како уопште ниси довитљив?
Сунцокрет – Зар ни љубав не може да победи твој понос?
Чичак (репух) – Животна олуја нас је заобишла!
Ружа (бела) – Ти презиреш моју љубав; ја умирем
Ружа (жута) – Да ли је искрена твоја љубав?
Јапанска ружа (хибискус) – Претвараш се
Ружа (црвена) – Освојио си моје срце!
Грана руже – Не!
Листић руже – Да!
Рузмарин – Ускоро ћеш са мном стати пред олтар
Камилица – Један твој слатки поглед утешиће ме у патњама
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу