„Воли ме – не воли ме, пољуби ме – пљуне ме, уз груди ме привије – дођавола пошаље“. Скоро сви су изговарали ове речи док су кидали латице камилице.
Ритуали са камилицом били су познати још у старом Египту, где се сматрало да је то божански цвет. Камилица је приказана на Тутанкамоновим сандалама, а уљем камилице кропљено је фараоново тело пре погреба.
У Средњој Азији и на Блиском истоку цвеће је одувек играло велику улогу у верским ритуалима и свакодневним прославама. Одатле је ова мода у 18. веку стигла и у Европу.
Леди Мери и игра „селам“ или „језик цвећа“
National Gallery of Ireland
Леди Мери Вортли Монтегју, енглеска аристократкиња и песникиња, живела је 1716-1718. у Истанбулу са мужем који је био британски посланик у Османлијском царству. Писма која је она слала у отаџбину објављена су у Лондону 1763. и одмах су постала веома популарна. Европско друштво тог времена било је фасцинирано Османлијским царством. Та мода се звала „туркери“. Захваљујући њој је постао познат и „језик цвећа“, описан у писмима леди Монтегју.
„Нема те боје, ни цвета, нити корова, ни воћа, траве, каменчића или птичијег пера, за које се не би нашао одговарајући стих. И ви се на тај начин можете свађати, грдити једни друге или слати писма пуна страсти, пријатељства и љубазности, или писати шта има ново, а да при томе не ’испрљате руке’“, написала је леди Монтегју, говорећи о турској женској игри „селам“ у којој су отмене даме једна другој слале неке стварчице чији се називи римују. Била је то нека врста споре књижевне игре „бу-риме“ (унапред написана рима за коју се касније пишу стихови).
Фондови ГМП. „Библиотека руске поезије И.Н. Розанов“
Цвеће је у овој игри имало мноштво симболичних значења. Британце је, конкретно, привукла могућност да шаљу шифроване поруке. Затворено и уштогљено енглеско друштво обожавало је тајне кодове и шифре помоћу којих су могли да комуницирају на скривене теме а да не скрећу на себе пажњу, или да флертују, не говорећи ни речи.
Public domain
Одмах након објављивања писама леди Монтегју у Европи су почели да се појављују „речници цвећа” који су објашњавали метафоричко значење различитих врста. У Русији су ови речници најпре превођени са страних језика, а значења су руком преписивана у албуме.
Познати песник Дмитриј Ознобишин је 1830. објавио књигу „Селам, или језик цвећа“. У предговору је написао да му је као основа за објављивање послужио превод немачке књиге „Језик цвећа“ из 1823. И од тада су руске даме и каваљери имали свој речник и могли су да састављају „букете-поруке“.
Како се разговарало на „језику цвећа“
Public domain
Ознобишин је у својој књизи описао многа значења цветова. За вас смо припремили најразумљивије и најмаштовитије од њих.
Грана кајсије – Очараваш ме својом предивном душом
Багрем – Пријатељство лечи љубавне ране
Алоја – Огорчен сам твојим поступком
Звездан – Да ли си у стању да волиш непрекидно?
Босиљак – Само ме изблиза можеш боље упознати
Недирак – Блисташ пред свима као царица
Гранабрезе – Пођи за мном и бићемо срећни
Лист брезе – Ослони се на мене
Бршљан – Заувек и чврсто везан сам за оно што сам једном изабрао
Кукута (болеглав) – Божанствена сила љубави не боји се смрти
Глог – Одушевљен сам кад ти певаш
Зова – Не препознајеш ме
Црна зова – Твоја сам
Различак – Буди једноставан, као он
Удовичица (Скабиоза) – Тужна сам
Вресак – Видећемо се ти и ја
Лист грожђа – Воли и уживај у томе
Цвет вишње – Моје намере су чедне
Стричак – Увредио си ме
Брест (лист) – Не падај духом
Гарденија – Кад пролазиш поред мене, срце ми се радује
Каранфил (бели) – Препусти мени бригу о свему
Дивљи каранфил – Мори ме љубав према теби
Далија (георгина) – Могу ли се приближити поноситој?
Иглица (девојачко око) – Морам да те видим тајно и да разговарам са тобом
Украсни грашак – Живим ради тебе
Хортензија – Зар си толико окрутна?! Како си ме могла тако брзо заборавити?
Оригано – Све се радује мом благостању
Кантарион – Веруј у моју љубав
Перуника – Зашто си пореметио мир у моме срцу?
Кактус – Кратко сам био срећан са тобом
Удика (калина) – Зашто си тако хладна и безосећајна
Чемпрес – Кад смрт прекине моју безнадежну љубав, пусти сузу на мом гробу
Звончићи – Кад ћемо данас имати времена за разговор?
Клас пшенице – Побринућу се да ускоро будеш моја
Клас ражи – Срећници су они који воле и који су вољени
Коприва – пази, ја сам још девојка
Лаванда – Не разумем те
Ђурђевак – Дуго сам те тајно волела
Бели љиљан (крин) – Нек ти срце буде чисто и чедно!
Лук – Зашто плачеш кад сам тако близу тебе?
Питоми мак – И у добру и у злу, сећање на тебе заувек ће бити део мене
Малина – Прими овај знак поштовања
Подбел – Шта да очекујем, љубав или равнодушност?
Маховина – Туговаћу на рушевинама прошлости, чувајући вечну постојаност и не обазирући се на време које протиче
Нарцис (жути) – Са завишћу гледам оне који те окружују
Драгољуб – Буди активан
Незаборавак (споменак) – Овај цвет ће ти све уместо мене рећи
Маслачак – Где год да се нађем, ту је мој дом
Папрат – Само спој двају срдаца може пружити дуготрајно задовољство
Першун – Буди скроман
Раскошни божур – Како уопште ниси довитљив?
Сунцокрет – Зар ни љубав не може да победи твој понос?
Чичак (репух) – Животна олуја нас је заобишла!
Ружа (бела) – Ти презиреш моју љубав; ја умирем
Ружа (жута) – Да ли је искрена твоја љубав?
Јапанска ружа (хибискус) – Претвараш се
Ружа (црвена) – Освојио си моје срце!
Грана руже – Не!
Листић руже – Да!
Рузмарин – Ускоро ћеш са мном стати пред олтар
Камилица – Један твој слатки поглед утешиће ме у патњама