Шта се догодило са Пушкиновим потомцима?

Трагични живот најстарије ћерке

Марија је рођена у Санкт Петербургу 1832. године. Сви су говорили да је девојчица била пљунути отац. Чак и песник је тим поводом имао амбивалентна осећања, јер, како је сам признавао, „арапска наказност“ његове спољашности (Пушкинов предак је био Етиопљанин) није му била по вољи. Ипак се зна да је веома волео своју ћерку.

Пушкинов деца, цртеж из 1839. године, Н.И. Фризенгоф.

Јавно власништво

Она се једина од деце добро сећала Пушкинове смрти у кобном двобоју. У то време било јој је пет година. Остала браћа и сестре били су још сувише мали да би сачували било каква сећања на тај догађај. Марија је била поносна на свог оца и сматрала га је узором мужевности и талента. Чувала је сећање на њега и посећивала догађаје посвећене песнику.

Марија Гартунг

Всероссийский музей А.С. Пушкина, Санкт-Петербург

После очеве смрти породица Пушкин је живела у сиромаштву. Иако је песник био племићког рода и познат већ за живота, оставио је иза себе огромне дугове: не само новац који је изгубио на картама, него и рачуне код кројача, у бакалници, пекари итд. Породица је водила аристократски начин живота који није био у складу са њиховим примањима. После Пушкинове смрти његове дугове је исплатио цар, али породица ипак није имала довољно новца за живот. Зато је Наталија Гончарова са четворо деце прешла код своје мајке и брата на имање Полотњани Завод, где су остали седам година. Мада је тада водила живот готово не излазећи у друштво, деци је посвећивала велику пажњу. Зато је Марија савршено научила француски и немачки, одлично свирала клавир и умела да црта.

Марија Гартунг

Музей Л.Н. Толстого, Москва

Како је Марија расла, њена спољашност је постајала све привлачнија. На крају је у племићким круговима стекла репутацију изузетне лепотице и постала дворска дама супруге Александра II. Чак је и писац Лав Толстој толико био очаран њеном лепотом да је Марија постала прототип Ане Карењине из истоименог романа.

Марија се удала са 28 година. Прихватила је просидбу генерал-мајора Леонида Гартунга.

Леонид Гартунг

Јавно власништво

Он је био управник Императорске узгајивачнице коња у Тули и Москви, припадао је познатој племићкој породици и имао велике могућности за развој каријере. У браку су били истински срећни. Непрекидно су у свом дому приређивали раскошне „чајне балове“. Међутим, породична идила је изненада окончана. Леонид је 1877. године неправедно оптужен за крађу, након чега се убио у самој згради суда. И мада је касније прави починилац пронађен, а Леонид посмртно ослобођен кривице, Марија је била неутешна. „Умирући, он је опростио својим непријатељима, али ја им не праштам“, написала је у једном свом писму. Заједно су провели 17 година.

Са супруговом смрћу Марија је остала без средстава за живот. Успела је да наговори цара Александра II да јој пружи материјалну подршку тако што га је подсетила на писмо Николаја I у којем је овај обећао да ће се побринути за његову породицу. Након тога Марија је добила пензију од 200 рубаља. Од тога је могла да живи у Москви, али чак ни тај новац није могао да је извуче из сиромаштва. После револуције 1917. године Маријини рођаци су се нашли у различитим крајевима земље, па није било никога ко би могао да јој помогне. 1918. године је тражила од нове власти пензију од које би могла да живи и добила је 1.000 рубаља месечно.

Али тај новац Марија Гартунг није ни видела, јер је 1919. године умрла од глади потпуно сама у малој собици. То се десило пре него што је бирократска машинерија успела да среди папире и исплати јој намењени новац.

Шта се догодило са осталом децом?  

Александар Пушкин и Наталија Гончарова су, осим Марије, имали још троје деце: Наталију, Александра и Григорија. Нико од њих није надживео своју најстарију сестру.

Наталија 

Всероссийский музей А.С. Пушкина, Санкт-Петербург

Наталија је практично половину свог живота провела у иностранству, у Мађарској, покушавајући да раскине несрећни брак са Михаилом Дубелтом, за кога се удала са 17 година. Надајући се да ће зарадити мало новца за живот, она је заједно са писцем Иваном Тургењевом покушала да објави Пушкинова писма, али ни јавност ни њена браћа Александар и Григориј нису подржали ту иницијативу. Многи су сматрали да би то била „нискост“ и да би пољуљало углед великог писца. Ради се о томе да би објављивање писама, по мишљењу јавности, било превремено и да је одавало утисак показивања „прљавог веша“.

Јавно власништво

После развода Наталија се удала за немачког принца Николаја Насауског, са којим је остала до краја живота. Умрла је 1913. годин од емболије. Наталија је за живота родила шесторо деце – по троје од сваког мужа.

Александар 

Јавно власништво

Старији син је свој живот посветио војсци и успео да стекне чин генерала коњице. Његова прва жена била је Софија Ланска – она је била сироче одгајано у племићкој породици Лански. Имали су 11 деце.

Јавно власништво

У другом браку са Маријом Павловом Александар је добио још двоје. Умро је 1914. године у селу Мало Останкино код Москве кад је имао 81 годину.  

Григориј 

Ростовский-на-Дону областной музей изобразительных искусств

Препоручујемо

Овај потомак Пушкина и Александра II борио се против Русије

Млађи син Григориј је, као и старији брат, најпре почео да гради каријеру у војсци, али је на крају постао судија. По угледу на најстарију сестру Марију неговао је сећање на свог оца и чак уредио његов кабинет на породичном имању Михајловско. По неким детаљима ова соба је подсећала на „Оњегинов кабинет“ и била је, у суштини, једно од првих меморијалних места посвећених Александру Сергејевичу Пушкину. Касније је Григориј читаву очеву библиотеку поклонио Румјанцевском музеју.  

Умро је 1905. године на имању своје супруге Варваре Мошкове у Маркутју код Вилњуса. Григориј и Варвара су имали четворо деце. 

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!