Руси много воле јануар јер на самом почетку овог месеца имају осам нерадних дана, али то није једини разлог.
7. јануар – Божић
Владимир Астапкович / Sputnik
Православни Руси почињу да славе Божић још 6. јануара, на Бадњи дан. То је последњи и најстрожи дан 40-дневног Божићног поста. Црква прописује да се тога дана верници уздржавају од било какве хране, изузев „сочива“, тј. целих зрна пшенице куваних са медом или сувим воћем (отуд се и Бадњи дан на руском зове „сочельник“). Шестог јануара почињу богослужења која се надовезују једно на друго.
Пре револуције 1917. године у Русији је важио Јулијански календар, па је Божић слављен 25. децембра. Од 1918. године руска држава је прешла на Грегоријански календар, а Црква је остала на Јулијанском, тако да Божић по државном календару пада 7. јануара. Руска православна црква на свом сајту увек наводи оба рачунања времена – по „старом“ и по „новом“ календару.
У Совјетском Савезу је 7. јануар био нерадан дан до 1929. године. Касније је поново уведен тек 1991. године.
Од 6. до 18. јануара – Свјатки
Александар Рјумин / TASS
Свјатки је назив за период између Божића и Богојављења који траје 12 дана. Почиње на Бадњи дан, а завршава се на Крстовдан уочи Богојављења.
Сличан празнични период је постојао и у паганско доба, када су Словени одмах после зимске краткодневнице од 20. до 22. децембра празновали Кољаду, која је симболизовала смену годишњих доба и долазак зиме. У народу су се задржали фрагменти паганских обреда и они понегде долазе до изражаја у овом дванаестодневном периоду.
За хришћане је то период између великих верских празника, а за пагане прелазни период између зиме и пролећа, те су они у тим данима певали коледарске обредне песме и гатали. Данас се у овом периоду организују народна весеља.
14. јануар – Стара Нова година
Александар Демјанчук / TASS
Незванично је ово последњи у низу новогодишњих празника, па се у многим кућама и становима уклањају јелке и украси.
Како је дошло до 13 дана разлике између „старе“ и „нове“ нове године?
Цар Петар је 1699. године реформисао систем рачунања времена у Русији. Почев од 1700. године он је увео да се време не рачуна од Стварања света (од 5508. године) него од Христовог Рођења. Поред тога, увео је да нова година почиње 1. јануара, а не 1. септембра као раније (по византијској традицији). Од 1918. године је Русија прешла са Јулијанског на Грегоријански календар, па су датуми померени 13 дана унапред.
Узгред, Црквена година у Руској православној цркви и даље почиње 1. септембра по византијској традицији и по Јулијанском календару (то је 14. септембар по Грегоријанском).
19. јануар – Богојављење или Крштење Господње
Александар Крјажев / Sputnik
Овај хришћански празник посвећен је крштењу Господа Исуса Христа у Јордану.
Тога дана се у целој земљи праве отвори у леду на воденим површинама, па православни свештеници освештавају воду. Богојављенска вода је светиња која може да исцели душу и тело. Уобичајено је да се у воду уђе три пута, у име Свете Тројице. Пре сваког уласка се треба прекрстити.
Важан део прославе је претходни дан, тј. Крстовдан. Тада православни верници посте, тј. једу само „сочиво“ (кувану пшеницу заслађену медом и сувим воћем). Увече, у навечерје Богојављења, врше се богослужења и у цркви се обавља прво освећење воде.
25. јануар – Татјанин дан
Јегор Алејев / TASS
Тога дана 1755. године императорка Јелисавета Петровна потписала је указ о оснивању Московског универзитета. По тадашњем Јулијанском календару то се догодило 12. јануара, на дан преподобне Татјане Римске.
Стога се 1791. године у једном крилу универзитетског здања појавио универзитетски храм свете мученице Татјане. Од тада се поменута светитељка поштује као заштитница ове високошколске установе, а касније и као заштитница свих студената.
Председник Русије је 25. јануара 2005. године потписао указ о увођењу Дана студената у Русији, који се обележава 25. јануара.