Слику „Иван Грозни показује благо енглеском амбасадору Хорсеју“ Алексеј Литовченко је насликао на основу сећања дипломате који је у Москву стигао 1573. године. Цар, који је већ тешко ходао, ношен је свакодневно у ризницу где је дворјанима причао шта се у њој чувало. И чак је тражио да му се донесе жезло од рога јединорога са дијамантима, рубинима, сафирима, смарагдима и другим драгим камењем које је звао пријатељима лепоте и врлине и непријатељима порока.
Шлем Александра Невског и седло арчак
Музеји Московског КремљаМеђу благом које окружује Ивана Грозног може се видети шлем Александра Невског, шапка Мономаха, Казањска шапка, комади броката, пехари од љуштуре наутилуса и у облику петла, затим седла, сомотне торбе на седлу, коњски хамови, узенгије турске израде.
Шапка Мономаха и шапка Казањска
Музеји Московског КремљаНајинтересантније је то што амбасадор Хорсеј тешко да је видео нешто од тих предмета, изузев шапки. Сви они су донети у ризницу најраније у 17. веку. На слици су, иначе, распоређени онако како су постављени у салама Оружејне палате у 19. веку.
Легенда каже да је трон са резбареним плочама на којима су представљене сцене из живота цара Давида, фигуре тритона и купидона, био заправо део мираза царице Софије Палеолог, супруге Ивана III. За свечане молебане у којима је цар учествовао ношен је у храмове у Кремљу. Крајем деветнаестог века вајар Марк Антокољски урадио је скулптуру Ивана IV Грозног који седи на резбареном трону. Учинак је био толико добар, тако да је легенда да је трон припадао управо овом владару просто никла сама од себе.
Невероватно раскошна хаљина осмишљена је за крунисање Катарине Велике. Сребрни брокат украшен је двоглавим орловима (више од 170) од свиле и златних нити и нежном брабантском чипком. Императоркине портрете у тој одори насликали су Стефано Торели и Виргилус Ериксен.
Високо војно признање Русије, орден Светог Георгија, Катарина Велика је установила 1796. године. Први лауреат била је сама императорка. Може се видети на њеним портретима Фјодора Рокотова и Александра Рослина.
Златним крстом са звездом и натписом „За служење и храброст“ пре револуције 1917. одликовано је укупно 25 особа, међу којима су и Александар Суворов, кнез Георгиј Потемкин и генерал-фелдмаршал Петар Румјанцев.
За учеснике величанственог бала одржаног у Зимском дворцу шивена је одећа у руском стилу. Директор Ермитажа Иван Всеволошки и сликар Јевгениј Пономарјов креирали су за Николаја Другог одежду какву је носио цар Алексеј Михајлович. Немачка фабрика „Дондорф“ штампала је 1911. године карте за играње, инспирисане изгледом учесника на балу. Последњи руски цар приказан је као краљ херц.
Челични шлем купастог облика, украшен представама Христа, Богородице, Јована Претече, Светог Николаја и анђела, израдили су московски и грчки мајстори у другој половини четрнаестог века. Највероватније да је припадао неком од великих кнежева, јер обични шлемови нису тако украшавани. Управо тај шлем на глави има Добриња Никитич на слици Виктора Васнецова „Богатири“.
Затворене кочије са четири седишта и прозорчићима, тапациране смарагдним сомотом, припадале су брјанском старешини Франциску Лесновољском, а затим бољару Никити Ивановичу Романову, рођаку првог цара из династије Романов Михаила Фјодоровича. Богато украшена кочија може да се види на слици Василија Сурикова „Јутро пред погубљење стрелаца“.
По свој прилици најпознатији шлем у руској историји. Врло лако га је препознати. Приказан је на Великом грбу руске империје, на грбовима царевића и великих кнежева, на ордену Александра Невског. Управо са тим шлемом Невски је приказан на слици Павла Корина, као и на мозаику на метро станици „Комсомољска“. У ствари шлем, или прецизније јерихонска капа, припадао је цару Михаилу Фјодоровичу. А израдио га је и украсио златним орнаментима, драгим камењем и рељефним приказима архангела Михаила дворски оружар Никита Давидов.
Када је 1682. године умро цар Фјодор Алексејевич, који није имао деце, услед бољарских интрига руски престо су привремено делила његова два млађа брата, Иван и Петар. За дупло крунисање требало је набавити и дупле царске круне. Ивану Алексејевичу као старијем припала је шапка Мономаха, а за Петра Алексејевича направљена је шапка Мономаха која није спадала у реликвије за најважније и најсвечаније прилике. Украшена је филигранском техником у злату, спинелом и смарагдом, док је на врху крст са бисерима. Сликар Карл Брож за албум „Крунисање руских царева“ насликао је двојицу царевића у тренутку крунисања.
Сведоцима крунисања императорке Ане Ивановне било је тешко да поверују да су припреме за церемонију трајале свега неколико месеци. Мајстори су за то време успели да сашију хаљину од француског броката и направе две круне, једну за крунисање, а другу за свечане пријеме. Императорска круна украшена је са две и по хиљаде дијаманата, рубина и турмалина. Дворски уметник Луј Каравак насликао је Ану Ивановну у свом њеном сјају, у хаљини која се преливала у сребрним тоновима и огртачем са крзном од хермелина, док јој је на глави блистала круна.
Император не само да је стизао да управља земљом и „отвори прозор у Европу“, него је још и себи правио обућу. Рецимо шио је себи чизме са високим сарама у холандском стилу. Таква обућа носила се преко чизама од крзна. Саре су биле високе скоро 90 центиметара, а штикла 7,5. Петар Велики је на портретима често приказиван у тим чизмама, као што је то случај рецимо на слици Петра Дрождина и Алексеја Антропова.
Од свих симбола царске власти, барме су биле најраскошније. Широки округли оковратник украшен представама светитеља и драгим камењем био је једини симбол власти који се није наслеђивао. Нови монарх морао је да има своју варијанту. За цара Алексеја Михајловича израдили су је стамболски мајстори, седам медаљона обасутих рубинима, дијамантима и смарагдима са ликовима Богородице, Светог Констатина и Јелене, Василија Великог и светог ратника Меркурија. На једном од најпознатијих портрета цара који је насликао мајстор из Оружејне палате, Алексеј Михајлович приказан је у свечаној одећи, са куглом са крстом (державом) и жезлом у рукама, док рамена украшавају скупоцене барме.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу